Адреса: Ђунис бб, 37202 Ђунис, Србија

Тел: 037867106

Емаил: [email protected]

---------------------

СПЦ, Епархијa нишкa

Епископска бр.3 18105 Ниш, 

тел/факс: 018243799

Званични и службени мејл Епархије нишке:

[email protected]

Манастир са црквом Покрова Пресвете Богородице се налази у селу Ђунис, недалеко од Крушевца. Светиња је подигнута на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Носећи крчаг у рукама пошла је по воду на извор. Дошавши до извора, видела је Пречисту, која јој је рекла да се крај извора подигне црква јер ће се исцељивати многи болесници. За овај догађај се брзо прочуло, те многи болесни почеше долазити и исцељивати се.

Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић)

Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић) рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића.     Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године.

Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду.

На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса.

У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом.

Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну.

На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за епископа Топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Од маја 2024. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора, као епархијски Архијереј нишке Епископије носи титулу Архиепископ и Митрополит нишки.

Православна Епархија нишка једна је од најстаријих, географски најраспрострањенијих и културолошки најистакнутијих епархија помесне Српске Православне Цркве.

Седиште Епископије нишке је град Ниш, на чијој Катедри столује Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније (Главчић), који је, на основу нама познатих историјских података, 48. епископ ове Дијацезе од којих се као први помиње Киријак у другој половини 3. века.

Православна Епархија нишка административно је подељена на десет Архијерејских намесништва са 97 црквених јединица,у којима служи 194 свештених лица и 27 активних манастира, у којима борави 95 монашких лица.

На основу Устава СПЦ Православна Епархија нишка има три управна тела: Епархијски Управни Одбор, Епархијски Савет и Епархијски Црквени Суд. Свим управним телима председава Епархијски Архијереј.

Кратка историја Епархије нишке

Прве црквене организације на просторима данашње нишке епархије сежу до апостолског периода. Свети Апостол Павле деловао је на просторима северне Грчке и Македоније, а свети Епифапије тврди да је свети Апостол Лука проповедао у Далмацији. Сви проповедници Христове науке који су проповедали широм данашњег Балкана и Паноније долазили су из Македоније и највероватније су се задржавали у античком Нишу који је био раскрсница шест друмова. На ширењу науке Господње радили су и римски војници, који су из свих крајева римске империје, па и из Јерусалима долазили у војни логор у Нишу и тако постали први весници Смрти и Васкрсења Господњег.

У Нишу године 273. рођен је човек који ће променити ток историје човечанства, али и историју хришћанске Цркве - цар Константин Велики. У то време град Ниш и епархија нишка улазе у период свог највећег процвата.

Крајем XII века, престоница српске државе била је Топлица. 1180. године, Стефан Немања уз помоћ Угара освојио је, по речима Стефана Првовенчаног и „славни град Ниш“.

Већ 1183. године Ниш је у саставу нове српске државе. Овде је, по сведочењу Стефана Првовенчаног, Стефан Немања подигао Цркву светог Пантелејмона коју је даривао онолико колико и све велике светиње широм тадашњег света.

1386. године Турци су ударили на Ниш, спалили Цркве светог Пантелејмона и светог Прокопија и тада су мошти овог угодника Божијег пренете у оближњи град који је по њему касније добио име - Прокупље. Након неколико борби између српске и турске војске, Ниш је напокон пао у турске руке 1427, да би већ следеће 1428. био до темеља порушен. Тада заједно са пећком патријаршијом престаје привремено да постоји и нишка епархија.

Након скоро пет векова страдања Ниш је напокон ослобођен 31. децембра 1877. године. Град Ниш и нишка епископија улазе у период благостања и свог највећег процвата. Митрополит нишки Виктор одбацио је своју титулу егзархијског митрополита и пристао као епископ уз српску митрополију и митрополита Михаила. 

На дан светог Симеона Мироточивог 13. фебруара 1878. године, освећена је нова Саборна Црква Пресвете Тројице, највелелепније здање тадашње Србије, а 8. августа исте године освећена је нова Црква Светог Пантелејмона. Двојица нишких архијереја, Инокентије Павловић и Димитрије Поповић постаће доцније поглавари најпре српске митрополије, а касније и патријаршије.

Након ослобођења Ниша, нишка епископија обухватаће територије нишког, пиротског, алексиначког, лесковачког, крушевачког и топличког округа и бити највећа епархија српске митрополије. Почиње духовна и материјална обнова црквеног живота која траје до данас.

Верско добротворно старатељство Епархије нишке ,,Добри Самарјанин“

Помаже Бог!

СМС-а са поруком VDS на број 3018 у мобилним мрежама Републике Србије mts, A1, Yettel. (цена поруке је 200дин)

Динарски рачун за уплате из Србије
265-4050310001316-72

Скенирањем НБС QR кода, преко апликације Ваше банке,
можете извршити уплату директно на рачун ВДС-а,
у износу од 1000 динара.
Износ можете променити по Вашој жељи.

Девизни рачун за уплате из иностранства
265100000048316236
IBAN- RS35265100000048316236
SWIFT/ BIC / -RZBSRSBG

0668288918
[email protected]
vds.eparhijaniska.rs

Хвала што помажете!

Радио Глас Православне Епархије нишке покреће стари пројекат у новом руху под називом "Питајте свештеника" у којој ће свештеници Епархије нишке oдговарати на основна питања наше вере путем мултимедијалних форми које негује Радио Глас.

Сви заинтересоване могу да пошаљу питања путем наших друштвених мрежа, Facebook и Instagram stranice директним порукама (ДМ) већ сада, док ћемо прве одговоре емитовати након празника Вазнесења Господњег. 

Одговори ће бити емитовани сваког радног дана како на друштвеним мрежама, тако и кроз радијски програм.