У среду, 3. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом дана празника Светих Равноапостолних Царева Константина и Јелене у њима посвећеном храму у Нишу, граду који ове велике угоднике Божје такође прославља као своје небеске покровитеље.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Серафим Мишић, игуман манастира Успења Пресвете Богородице у Сукову, архимандрит Мардарије Ковачевић, игуман манастира Светог Јована Богослова у Поганову, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма, протојереј-ставрофор Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј-ставрофор Предраг Радосављевић, старешина храма Светог Василија Острошког у Нишу, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије Светих Кирила и Методија, протојереј Дејан Јовановић, старешина овог светог храма, јеромонах Симеон Гавриловић, настојатељ манастира Светог Оца Николаја у Куршумлији, протојереј Златко Василић, Архијерејски намесник други нишки, протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протођакон Стеван Кричка, протођакон Никола Ераковић и ђакон Стефан Пекић.

На Малом входу, старешина храма Светог Цара Константина и Царице Јелене, протојереј Дејан Јовановић, одликован је правом ношења напрсног крста.

Литургијску прославу храмовне и градске славе красило је присуство мноштва верних, као и свечано појање Хора "Бранко".

Након Светог Јеванђеља, Високопреосвећени Владика је произнео пригодну празничну беседу.

Заамвоној молитви следио је чин освећења кољива и резања славског колача, припремљеног поводом храмовне и градске славе.

Свети равноапостолни цар Константин и његова мајка Јелена

Наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена у четвртом веку. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари. 

По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: Равноапостолни. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест.

Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом Часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.

Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још десет година од упокојења своје мајке, те се и он престави Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у цркви Светих апостола у Цариграду. И данас, после толико година, Свети равноапостолни Цар живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.

Акатист светом цару Константину и царици Јечени

празнују се 21. маја (03. јуна)

Кондак 1.
Ти, који си знаком Крста обасјан са неба светлије него сунчевим сјајем, открио си знак Господњи и њиме се наоружао и све непријатеље победио. Сада и нама, који се клањамо икони твојој, Свети Царе Константине, заједно са предобром мајком твојом Царицом Јеленом, помозите нама који вам певамо: Радујте се, родитељи хришћана!
Икос 1.
Као анђео богозарном светлошћу осветљен благовестио си свету Госнода нашег Исуса Христа, да је Господ и Син Бога истинитог; због тога ти певамо овако:
Радуј се, оцем хришћана си назван!
Радуј се, јер се Сам Господ Исус у твом сну показа!
Радуј се, јер си Максенција снагом Крста победио!
Радуј се, јер си у Рим са великом славом ушао!
Радуј се, јер те Римљани са великом радошћу за цара поставише!
Радуј се, јер си у част Господа Исуса Христа камени Крст у сред Рима поставио!
Радуј се, јер си на светом Крсту написао ”Исус Христос побеђује”!
Радуј се, јер си снагом Исусовог Крста све непријатеље победио!
Радуј се, јер си се по допушгењу Господњем од лепре разболео!
Радуј се, јер су ти се светитељи велики, Апостоли, у сну ноказали!
Радуј се, јер си, кроз учење свегог јерарха Силвестра, свим срцем својим у Господа нашег Исуса Христа поверовао!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 2.
Видећи да си се душом и телом од лепре разболео, позвао си у помоћ Бога хришћанског а Господ, не окренувши се од тебе, посла ти свете Своје Апостоле за утеху и они ти рекоше шта да радиш како би се исцелио, те си се Божјој милости радовао певајући Господу: Алилуја!
Икос 2.
Царицу Јелену пречеститу, мајку Цара Константина, са радошћу се окупивши сви правоверни хришћани заједно са монасима и монахињама, хвалимо песмама својим овако:
Радуј се, јер си из рода царскога потекла!
Радуј се, јер си мајка Светог Цара Константина!
Радуј се, јер си у Исуса Христа веровала!
Радуј се, јер сн у име Свете Тројипе крштена!
Радуј се, јер си си са великом љубављу у Јерусалим отишла!
Радуј се, јер си крст Господњи много желела!
Радуј се, јер си тамо Крст живоносни нашла!
Радуј се, јер си ти нрва Светом Крсту рекла ”Радуј се Дрво радосно”!
Радуј се, јер си радујући се гледала како Свети Крст мртваца оживљује!
Радуј се, јер си дала да се у Јерусалиму велелепна црква изгради!
Радуј се, јер си поручила да се црква назове ”Црква Васкрсења Господа Исуса
Христа”!
Радуј се, јер си нама хришћанима као мајка!
Радуј се, Свега Царице Јелена!
Кондак 3.
Пречестига Царице, ми верници заједно са свештенством и са свим монасима, уздамо се да ћеш се обазрети на многострадалносг нашу и бити од помоћи сада нама грешнима који певамо Господу: Алилуја!
Икос 3.
Царство твоје равнајући са Царством горњим, радосни Царе Константине, царе и господару свих, са чистим мислима вером облагодаћеним, крстио си се; због тога ти певамо овако:
Радуј се, јер си се у име Оца и Сина и Светога Духа крстио!
Радуј се, јер те се за време крштења рука Господа Исуса Христа дотакла!
Радуј се, јер је лепра као крљушт са тебе спала!
Радуј се, јер си се, обучен у беле хаљине, царем хришћана назвао!
Радуј се, јер си свим паганима поручио да се крсте и хришћанима назову!
Радуј се, јер си наредио да се идолима храмови пониште!
Радуј се, јер си свете цркве у име Исуса Христа поручио да се граде!
Радуј се, јер си свету мајку Јелену са много
части и богатсвтва послао!
Радуј се, јер си међу царевима први хришћанин!
Радуј се, јер си целом свету радост донео својим крштењем!
Радуј се, јер су пагани идући за тобом хришћани постали!
Радуј се, јер ми, свештенство мироносно и монаси, грешни дакле, хвалимо те и величамо заувек!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 4.
Помињемо те као скупоцено миро правоверни, Царе Константине, који си по жељи Христовој данас као сунце засијао, који си идоле поништио. Због тога се теби клањамо и заједно са тобом тевамо Гостоду: Алилуја!
Икос 4.
Теби, која си ревносно реч Божју следила, која си се добронамерно и са много честитости, као царица хришћана уподобила, радосно ти приносимо ове похвале:
Радуј се, јер си у Јерусалиму осамнаест цркава саградила!
Радуј се, јер си те цркве свим велелепним богатствима улепшала!
Радуј се, јер заједно са сином својим, Царом Константином, Свети Крст у рукама држите!
Радуј се, јер си део крсног дрвета животворног у Цариград донела!
Радуј се, јер си света постоља целебна Крста Хрнстовог у рукама носила!
Радуј се, јер си, крстећи се са правом вером у Христа, служила!
Радуј се, јер си увек према сиромашнима милосрдна била!
Радуј се, јер си се мноштвом добрих дела уподобила!
Радуј се, јер си се овоземаљским делима увеличала!
Радуј се, јер те сав род хришћански као царицу правоверну слави!
Радуј се, јер си ослабљена и болешћу исцрнљена у дубоку старост зашла!
Радуј се, јер си добрим путем ка Богу кренула и нреселила се са овог света у живот вечни!
Радуј се, Света Царице Јелена!
Кондак 5.
Са великом жељом си се трудио свети царе Константине да хришћанство у целом твоме царству као и у целом свегу распрострањено буде; мноштво ствари си богоугодних учинио и добрих одлука донео док си ту намеру хришћанску извршавао, чишћењу од разних јереси које су у исто време кад и вера хришћанска настале и сметња нравој вери биле много си донринео; због гога са љубављу заједно са тобом Богу певамо: Алилуја!
Икос 5.
Многорадосни царе Константине сабор отаца Божјих си сазвао и кроз њих срца свих јеретика проклео, Арија најпре, и приволео их да славе Госиода Исуса Христа као Сина Божјег; због тога ти приносимо ове похвале:
Радуј се, јер си на Први сабор свих три стотине осамнаест светих отаца сопственом поруком у Никеји сабрао!
Радуј се, јер истинским биткама права вера је осветљена!
Радуј се, јер је Арије после Првог сабора постиђен остао!
Радуј се, јер је неверни Арије довека у ад са ђаволом изгоњен!
Радуј се, јер смо ми хришћани твојим правоверјем просветљени!
Радуј се, јер си Господа нашег Исуса Христа целом свету као Сина Божјег проноведао!
Радуј се, јер се твојим примањем вере хришћанске Крсг Господњи пронађе!
Радуј се, јер пошто Крст Свети би пронађен туговаху непријатељи!
Радуј се, јер се смислом часнога Крста демони гоне!
Радуј се, јер заједно са светом мајком твојом Крст Господа Исуса Христа у рукама држите!
Радуј се, јер део часнога Крсга кога донесе света твоја мајка Царица Јелена у руке твоје свете си примио!
Радуј се, јер за нас у Хрисгу браћу твоју усрдни си молитвеник пред Госиодом!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 6.
Као да си се у најскупље хаљине обукао, о, велики, милосрђем многим и мноштвом умилења си се уподобио. Управо те због тога номињемо и са тобом треславном Господу говоримо: Алилуја!
Икос 6.
Како да захвалимо појући теби великој, које речи да користимо достојне похвале доброте твоје, о, честита Јелена, теби коју су Небеса Госнодња радосно примила. Једини Господ зна те речи, а ми ти зато певамо овако:
Радуј се, ти чију душу свету у великој слави до Небеса самих анђели уздигоше!
Радуј се, јер си светлијег од свеглости Господа видела!
Радуј се, јер си пред Логосом Божјим и Пречистом Матером Божјом на колена пала!
Радуј се, јер си небеске обитељи истражила!
Радуј се, јер си све рајске лепоте видела!
Радуј се, јер сада се наслађујеш свиме што око човечје не виде, ухо не чу и што у срце човечје не уђе!
Радуј се, јер си у Царству Небеском своје место нашла!
Радуј се, Царице јер си и царица небеска!
Радуј се, јер са арханђелима збориш!
Радуј се, јер са анђелима Господу певаш!
Радуј се, јер ти и ми маловерни радосно појемо!
Радуј се, свега царице Јелена!
Кондак 7.
И после твога уснућа и твојих богоугодних дела остала си угодница Божја и она која у чуда верује, радосна царице Јелана; због тога те са вером славимо, ми добрим делима Божјим просветљени, умилно ти кличући: Алилуја!
Икос 7.
Народ Божји си Духом Божјим родио, народе старе јудејске и паганске водом крштења осветио; и зато ти хвалу узносимо овако:
Радуј се, јер си кроз апостоле божје прослављен!
Радуј се, јер си многу милостињу и милосрђе учинио!
Радуј се, јер си након многих мука, искушења и брига до радосно окончао!
Радуј се, јер си се после кратке болести упокојио, и душа и тело се раздвојише, а душа на небо отиде!
Радуј се, јер су те арханђели благим анђеоским појањем на небо уздигли!
Радуј се, јер си се престолу Свете Тројице поклонио!
Радуј се, јер су те свети апостоли пред Богом похвалили!
Радуј се, јер су те свети мученици, преподобни и сви праведници са поштовањем дочекали!
Радуј се, јер си рајска добра за векове векова наследио!
Радуј се, јер ти ми, са монасима и пустињацима, у један глас певамо овако:
Радуј се, свети царе Константине!
Кондак 8.
Из гроба твог, где се одмара свето и честито тело гвоје, царе Константине, зраци исцељења Божјег извиру онима који верују и који си приближе, а ми који у правој вери живимо, молимо те да заједно са предобром твојом мајком Јеленом, руку помоћи пружите нама кличућима Богу: Алилуја!
Икос 8.
Како је само осветљена душа твоја преславна Царице Јелена, поносу жена, која си сада на Небесима, примајући награду за страдања и труд твој; због тога ти кличемо овако:
Радуј се, због гога шго си Крст пречасни пронашла!
Радуј се, истинска молитвенице јер си Крстом, Јудеје избавила!
Радуј се, јер си Крсгом Хрисговом следбеницом себе начинила!
Радуј се, јер ад надзиреш и нечастивог обуздаваш!
Радуј се, јер си рајска добра за векове векова наследила!
Радуј се, посреднице грешних пред Господом!
Радуј се, јер исправљаш оне који неправедно осуђују!
Радуј се, јер си помоћница онима који пребрзо одлуке доносе!
Радуј се, избавитељко од телесних и духовних мука!
Радуј се, болеснима добра лечебнице!
Радуј се, свим правоверним хришћанима добра помоћнице!
Радуј се, свега царице Јелена!
Кондак 9.
Светошћу си свој живот усавршила, светима окружена, светошћу и светлошћу нетварном си испуњена; зато осветљујеш нас који из дубине теме греховне од тебе опроштај тражећи, Господу кличемо: Алилуја!
Икос 9.
Творца и Цара свих прослављајући, царе Константине, теби који си кроз искушења до Небеса у великој слави уздигнут, кличемо овако:
Радуј се, јер сам преподобни Пајсије Му рече да си се са светима изравнао!
Радуј се, јер ти као и сам светитељ за нас се молиш Господу Богу!
Радуј се, јер се ми грешни у молитве твоје уздамо!
Радуј се, јер када смо у невољама твоје име призивамо, а ти нас услишаваш!
Радуј се, јер велика радост јеси у невољама Нашим!
Радуј се, вредни заштитниче наш!
Радуј се, јер нам светлиш попут сунца!
Радуј се, јер си идоле у мрачни ад прогнао!
Радуј се, јер демони беже твојим усрдним молитвама гоњени!
Радуј се, јер си дика нама слабим хришћанима!
Радуј се, куло православних хришћана неосвојива!
Радуј се, велики заштитниче манастира и цркава наших!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 10.
Са неба те је као Павла Христос Господ угледао, свети Ццаре Константине и научио те да Му се клањаш и да Њега Цара Јединога славиш; и са истинском вером си Га прослављао, сав народ уводећи у веру Његову и учећи га да поје оно што до тада није појао: Алилуја!
Икос 10.
Царице Јелена свега, од Господа Христа изабрана, помилуј нас и просвети душе наше затамњене од греха, не обазирући се на грехе наше прими ове наше похвале:
Радуј се, рајска ружо миомирисна!
Радуј се, бели крине израстао у рајској башти небеској!
Радуј се, духовна царице!
Радуј се, ти која проповедаш праву веру!
Радуј се, која си обратила идолопоклонике у праву веру!
Радуј се, преобратитељко јеретика!
Радуј се, изгонитељко недела душманских!
Радуј се, у невољи свагда помоћнице!
Радуј се, посреднице наша пред Госнодом!
Радуј се, ти која нам духовне радости доносиш!
Радуј се, поука учитељко!
Радуј се, ти која нас општежићу учиш!
Радуј се, света царице Јелена!
Кондак 11.
Због свега што сам чуо, снпокојан сам духом и радостан; не бојим се зла које може противу мене да завојује, зато што имам тебе, царице Јелена, у свим невољама моћна помоћнице; због тога са анђелима славим Господа кличући: Алилуја!
Икос 11.
Од Исуса Христа нама даривани, правоверни царе Константине, који си као Соломон праведан, који имаш нежност Давидову, праву веру апостолску и силу Соломонову; због тога ти приносимо похвале и славимо те певајући:
Радуј се, првоизабрани од Господа међу свим царевима!
Радуј се, јер ти је Бог Отац открио Господа нашег Исуса Христа!
Радуј се, јер си Бога истинитог проповедао!
Радуј се, јер просвегљујеш науком небеском!
Радуј се, јер се тобом Господ Исус Христос прослави!
Радуј се, јер се тобом Крст Господњи прослави!
Радуј се, ти који гледаш нетварну светлост небеску!
Радуј се, јер кроз тебе права вера засија!
Радуј се, јер се кроз тебе кривоверје искорени!
Радуј се, чистог срца и духа осветљеног пријатељу Господњи!
Радуј се, јер нас слабе стрпљењем оснажујеш!
Радуј се, јер си посредник наш пред Госиодом!
Радуј се, свети царе Константине!
Кондак 12.
Дарове бесцене и велелепне примаш од Господа, свети царе Консгантине, веселећи се као Цар Небески, а ми радосно певамо Господу: Алилуја!
Икос 12.
Никада нећемо заћутати о чудима твојим; гласно ћемо клицати захваљујући ти за сва добра која си нам донела, света царице Јелена, славећи те овако:
Радуј се, смерна и многовољена царице!
Радуј се, откривена ризницо доброте!
Радуј се, неуморна заштитнице онима који ти се моле!
Радуј се, победитељко непријатеља светих манастира!
Радуј се, јер оне који те славе милујеш!
Радуј се, јер са неба гледаш и помажеш онима који ти се моле!
Радуј се, јер се пред престолом Свегом Тројицом за нас молиш!
Радуј се, јер си посредница наша пред пречистом Богородицом!
Радуј се, јер је радост твоја на Небесима бескрајна!
Радуј се, јер се заједно са сином својим царом Консгантином у Царству Божјем радујеш!
Радуј се, телима нашим напаћеним!
Радуј се, јер твоје свете молитве бивају услишене!
Радуј се, свега царице Јелена!
Кондак 13.
Ви Свети који васељену просветлисте правом вером у истини се показасте, у Господу заједнице свега, царе Константине и царице Јелена, примите сада ове молитве наше и принесите Цару Христу кога прослављамо као Јединога који вас је ујединио, кличући Му са вама и са свим причасницима небеским: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Молитва прва светом цару Константину и царици Јелени

Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујете пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин.

Молитва друга светом цару Константину и царици Јелени

Свети цареви Константине и Јелена, ви који сте чистији од свих Господњом руком одабраних царева, падајући пред вама у сузама вас молимо: помилујте нас који смо у невољама; ви сте посредници наши пред Светом Тројицом, и избавитељи. Почујте мољења наша сада, одагнајте невоље наше у овом земном животу и излечите немоћи наше, исцелите болести наше, угасите пламен злобе наше, избавите нас од непријатеља видљивих и невидљивих. Дајте нам да у миру са другима и у миру своме душевном живимо; помозите нам молитвама вашим светим. Смилујте се сада и опростите сагрешења наша, јер са Страхом и умиљењем кличемо вам: Родитељи хришћана! Амин

Велико освећење храма Преображења Господњег у манастиру Липовац

Након детаљне рестаурације, храм Преображења Господњег у манастиру у Липовцу јуче је освештан уз присуство бројних верника. Свету литургију и чин освећења служио је Његово Високопресовештенство Митрополит нишки Арсеније.

Светиња, која према историјским подацима потиче из XIV века, детаљно је реконструисана и, како наводе из Епархије нишке, „засијала је новим сјајем достојним древне светињеˮ.

Митрополиту су саслуживали архимандирт Јаков Лазић, клирик Епархије жичке, протојереј Братислав Вукићевић, архијерејски намесник алексиначки, јеромонах Евстатије Бабић, духовник манастира Липовац, јереј Иван Миленовић, парох четврти алексиначки, протођакон Никола Ераковић и ђакон Стефан Пекић.

Након литургије и освећења, митрополит Арсеније уручио је пригодна одликовања истакнутим добротворима манастира.

Манастир посвећен Преображењу Господњем задужбина је Светог деспота Стефана Лазаревића. Изнад данашњег манастира, на стени Лесковик, налазио се утврђени средњевековни Липовачки град. Овај град се помиње као тврђава српске деспотовине, а заузео га је 1413. године Бајазитов син Муса.

Историјски извори и археолошка истраживања показују да је простор био насељен још у средњем веку, а да је храм подигнут крајем XIV века, највероватније као придворна црква локалног властелина који је управљао из утврђеног града. Према појединим истраживањима, црква је подигнута на остацима старије некрополе из X века.

Манастир је током векова више пута разаран и обнављан, укључујући страдања у XV веку, као и обнове у XIX и XX веку, када су подизани конаци, звонара и вршена унутрашња осликавања.

Након Другог светског рата, скоро сва имовина манастира је национализована, а монашки живот угашен. Обновљен је 1974. године, благословом епископа нишког, када у манастир долази отац Дионисија Пантелић. У савремено доба манастир је поново оживео монашки живот и наставио обнову комплекса.

Од 1982. године манастир је под заштитом државе као Споменик културе од великог значаја

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве, Православна Епархија нишка објављује

Конкурс

За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2026/27. годину, који садржи следеће услове:

да кандидат није старији од 18 година;да није ожењен;да је душевно и телесно здрав;да кандидат има развијен слух и глас за појање;да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе;да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успехом и примерним владањем;Молбе за пријем подносе се надлежном Епископу, преко надлежног парохијског свештеника.

Уз молбу прилажу се следећа документа:

а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;

б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама;

в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;

г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;

д) писмена сагласност родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;

ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.

Датум одржавања пријемног испита за Епархију нишку ће бити накнадно објавлен. За датуме пријемних испита других Епархија СПЦ кандидати треба да се интересују код својих парохијских свештеника.

У недељу, 24. маја 2026. године, на дан празника Светих равноапостолних Кирила и Методија, Просветитеља словенских, свештеним евхаристијским сабрањем прослављена је слава Богословије у Нишу.

Светом Литургијом у храму Васкрсења Христовог у Нишу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита далматинског г. Никодима, Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког г. Арсенија.

Својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и: протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић, ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи; протојереј Ђорђе Лазаревић, клирик Епархије жичке; протојереј Иван Радовановић, службеник Епархије жичке; протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; архиђакон Илија Јовановић; ђакони Милош Јаковљевић и Стефан Пекић.

Мноштво свештенства и верног народа сабрало се на празнични дан учинивши храм у Хиландарском метоху малим да прими све придошле. Торжество свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије под вођством протођакона Ђорђа Филиповића.

После јеванђељске перикопе, празничну беседу је произнео епископ Исихије. По заамвоној молитви, митрополит Никодим је осветио славске дарове.

На крају свете Литуригије, митрополит Арсеније је одликовао др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, орденом Светог Романа Ђуниског првог степена за делатно показану љубав према Светој Цркви и Богословији у Нишу.

Евхаристијском сабрању следила је пригодна академија у свечаној сали Богословије, где су појачки таленти њених ђака, као и умеће глумаца нишког Народног позоришта одушевили публику. Ове године се, испред наставничког колегијума, празничним словом присутнима обратила проф. Анђела Стаменовић, истакавши значај Свете браће Кирила и Мдетодија и њихове мисије међу словенским народима.

Свечано освећење обновљеног манастирског храма у Липовцу

Повод и значај великог духовног догађаја

Преображењски манастир у Липовцу, један од најзначајнијих духовних центара и споменика културе од изузетног значаја у Републици Србији, улази у нову епоху своје вишевековне историје. Након темељних, дуготрајних и стручно вођених радова на заштити, санацији и уређењу, у потпуности је обновљен централни манастирски храм.

Како би се овом великом градитељском и духовном подухвату дао коначни печат, Свештена обитељ Преображењског манастира и Православна епархија нишка упутиле су званични позив верном народу на Свечани чин освећења обновљеног храма.

Овим литургијским сабрањем, које представља историјски дан за саму светињу и алексиначки крај, началствоваће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки господин Арсеније.

Свечани програм и сатница догађаја одвијају се према следећем редоследу:

Уторак, 26. мај у 07:30 часова: Свечани дочек предстојатеља Нишке епархије, Архиепископа и Митрополита Арсенија.

Након дочека: Чин великог освећења манастирског храма, а потом и Света архијерејска литургија.

По завршетку литургије: Свечана „Трпеза љубави” за све присутне госте, свештенство, монаштво и верни народ, која ће бити уприличена у новој манастирској трпезарији.

Сабрање се организује под библијским вођством и поруком исписаном на позивници: "Благословен који долази у име Господње!"

Историјско-архитектонски контекст обновљеног храма

Да би се разумела важност ове обнове, потребно је сагледати тачне и проверене историјске чињенице о самом објекту:

1. Првобитни настанак (XIV век)

Данашња црква подигнута је у периоду између 1370. и 1375. године. На основу детаљних археолошких ископавања утврђено је да храм није настао на „празном” месту, већ су његови темељи постављени преко раносредњовековне некрополе која потиче још из 10. века. Црква у почетку није грађена као манастирска, већ као приватна, придворна црква (капела) локалног српског властелина који је столовао у утврђеном Липовачким граду, чије се рушевине и данас налазе на узвишењу изнад манастира. Ктитор и његова породица сахрањени су у југозападном делу цркве, што доказују откривене ктиторске гробнице са богатим прилозима.

2. Долазак Синаита и успон манастира (1399. година)

Прекретница се дешава у време најезде Турака, када у Србију кнеза Лазара долазе монаси синаити. Међу њима је и Преподобни Герман Синаит. Он 1399. године поред постојеће властелинске цркве подиже припрату и оснива право општежитељно монашко братство. Обнову су материјално подржали синови кнеза Лазара – свети деспот Стефан Лазаревић и његов брат Вук, који су манастиру даровали земљиште и села. Овај ктиторски чин детално је забележен у прецизном натпису из 1399. године, који је уклесан на каменом надвратнику изнад улаза из припрате у наос.

3. Архитектонске одлике и живопис

Сама црква представља класичан и изузетно складан пример архитектуре српског средњег века. Грађена је у форми сажетог триконхоса (основа у облику тролиста) са осмостраном куполом која почива на луковима и пандантифима. Спољни зидови су зидани од локалног ломљеног камена и сиге, повезани кречним малтером.

Унутрашњост храма крије слојеве фрескосликарства:

Први слој је урађен одмах по обнови 1399. године, а аутор је био познати средњовековни живописац, монах Макрије.

Други слој фресака настао је у време обнове крајем 15. века, а фрагменти овог сликарства (фигуре пророка) и данас су видљиви у тамбуру куполе.

Унутрашњост је у периоду 1938–1939. године у потпуности пресликао руски академски сликар Иван Петрович Дикиј, који је урадио и већи део икона за тадашњи иконостас.

Мозаик изнад улазних врата, који приказује сцену Преображења Господњег, израдио је уметник Ђорђе Радуловић 1985. године.

4. Питање манастирске славе

Један од најчешћих извора забуне код овог манастира јесте његово име. Првобитна средњовековна црква била је посвећена Светом архиђакону Стефану (Првомученику). Због тога се у народу преко 600 година задржао назив „Манастир Светог Стефана”. Међутим, током каснијих обнова кроз векове, главна манастирска слава и посвета храма званично су промењени у Преображење Господње, што је и данас главни празник око кога се народ окупља.

Савремена обнова и значај за Епархију нишку

Након Другог светског рата, Липовац од мушког постаје женски манастир. Деценијама је овом светињом управљала чувена игуманија Меланија (Пантелић), која је својим трудом подигла манастир из сиромаштва, уредила порту и изградила велики конак. Данас се на челу манастирског сестринства налази игуманија Ирина.

Рестаураторски радови на самом објекту цркве, који су претходили овом великом чину освећења са огласне табле, изведени су уз строги надзор стручњака за заштиту споменика културе. Они су обухватали санацију влаге, уређење фасадних зидова, конструктивно учвршћивање куполе и комплетно уређење унутрашњег простора.

Освећење које предводи митрополит Арсеније представља круну тих вишегодишњих напора да се овом бисеру српске средњовековне баштине врати његов пуни сјај и обезбеди његово трајање за будуће генерације.

Појас Пресвете Богородице изложен на поклоњење верницима у храму Светог Саве до 29. маја

Појас Пресвете Богородице, који се вековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори и само изузетно напушта Атос, биће изложен у храму Светог Саве верном народу на поклоњење и благослов до 29. маја. Свако ко жели моћи ће да приђе и поклони се Богородичиној светињи, чијег смо благослова удостојени након 650 година.

Свето предање нас учи да  је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о  исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили чудесно појасу.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином.

У четвртак, 21. маја 2026. године, на празник Вазнесења Господњег, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у нишкој Саборној цркви Силаска Светога Духа на Апостоле.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина храма, протојереј Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј Борислав Стаменковић, парох трећи при овој светињи, протојереј Владица Савић, парох пети, јеромонах Пантелејмон Мијаиловић, ђакон Михаило Милановић, протођакон Стеван Кричка и протођакон Ђорђе Филиповић.

Литургијска прослава овог празничног дана Господњег сабрала је велики број верног народа, а самој свечаности Свете Евхаристије велики допринос дало је складно појање Хора "Бранко".

Шеста недеља после Пасхе

Недеља Слепог (грч: Κυριακή του Τυφλού), шеста недеља после Пасхе спомиње исцељење слепорођеног. Ово чудо које се догодило у току Педесетнице, извршио је Спаситељ и тиме открио своју славу и силу. Иако је даровао слепом од рођења вид, Јудеји су били озлојеђени на Спаситеља, јер је исцељење било у суботу (Јн 9,1-38). Исцељени је својим телесним очима видео онога који је за себе рекао да је Светлост света и својим Васкрсењем осветлио целу васељену.

Служба која говори ο овом чудесном исцељењу, поје се од недеље до среде шесте седмице. Однос тог чуда према празнику Васкрсења Христовог, Црква показује када поје да се слепи читав просветљује и Светлодавца познаје – Светлодавца који је трећега дана засијао из гроба и обасјао земљу Својим Васкрсењем, из Кога је људима који су седели у тами засијала препорађајућа светлост. Служба у част овог чуда врши се још и у понедељак, уторак и среду, када већ долази оданије Васкрса. У шесту недељу и на оданије Васкрса пева се катавасија Вазнесења “Спаситељу Богу”. Успомена на овај догађај позната је већ у Типику Велике цариградске цркве из ΙΧ-Χ века.

Шесте недеље од Пасхе, прослављамо чудо које је наш Господ и Спаситељ Исус Христос учинио на човеку слепом од рођења (Јеванђеље по Јовану 9, 1-38). Често се понавља да Јеванђеље по Јовану открива Христа као Светлост света. У овом јеванђељском сведочанству, Христос, пре него што ће обновити вид слепом човеку, објашњава да Он јесте Источник светлости.

Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ када     нико не може радити. Док сам у свету, Светлост сам свету (Јован 9, 4-5).

Човек кога је Исус исцелио овог дана био је слеп од рођења. Господ не обнавља само његов вид, Он не лечи напросто један болестан орган, већ изводи потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Он даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божији узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Библији: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).

Можемо да направимо везу између чуда са слепим  човеком у Силоамској бањи и са исцељењем раслабљеног у Витезди (Јован 5, 1-18). У бањи Витезди, Исус не каже раслабљеноме да скочи у воду. Он не обнавља никакав нарочити обред нити користи материјалну помоћ за исцељење, већ лечи непосредно и лично. Раслабљени се опоравља самом речју Господњом.

У Силоамској бањи – светом месту где су свештеници организовали поворке поводом празника Шатора (јер је бања коришћена за обред очишћења) дешава се нешто супротно. Исус шаље слепог човека у бању да се умије и завршава своје спаситељско дело, упућујући човека да се подвргне обреду очишћења. На исти начин, да би нас спасао, Христос нас шаље у својврсну свештену бању, то јест да прођемо кроз свету Тајну Крштења.

Господе, човеку слепом од рођења,
вид си обновио рекавши му:
„иди умиј очи, да би могао гледати
и славити моје Божанство“.

(Канон, песма 4, тропар, глас 5)

Исцеливши слепог од рођења, Исус га је извукао из таме ноћи на светлост дана. Род људски од тада може својим очима да созрцава Бога у Христовој Личности. Човек који је јуче био слепи пројак, данас види Господа и верује у Њега, клања Му се ничице и исповеда своју веру.

Христе Боже наш, Сунце Правде,
Ти си двоструко просветлио слепога.
Својим пречистим рукама,
просветлио си човека који од мајчине утробе
лишен беше светла.
Просветлио си, такође, очи нашег срца
и учинио нас синовима светлости,
да бисмо у вери могли говорити:
„Велика је и неизрецива милост Твоја,
Господе и Човекољупче, слава Теби!“

(Апостих, глас 8)

Пре него што је Христос учинио чудо, ученици су га питали: „Учитељу, ко саграши, овај или родитељи његови, те се роди слеп“? Ово је питање које сами себи увек постављамо када нам се догоди нека несрећа. Без неке посебне намере и упркос нама самима, ми увек тражимо узрок зла који нас је задесио, сматрајући га казном. Ми, дакле, поступамо као Јовови пријатељи. Ако Јов пати, значи да је грешио, и Бог га, како они кажу, кажњава да би се покајао.

Али, Јов зна да је невин и убеђен је да га Бог неће оставити у патњама: „Али, знам да је жив мој Искупитељ“; „Нека Бог позна моју доброту“ (Јов 19, 25 и 31, 6). Иако наглашава своју невиност, Јов пита Бога за смисао свога страдања. Иако изнемогао од жалости, Јов ипак остаје веран Богу током кушања и клања се Богу свемоћноме.

Свако се пита: одакле долази зло? На ово питање Књига о Јову даје следећи одговор: „зло не долази од Бога“. Пажљиво прочитајмо пролог књиге о Јову. Видимо да Бог допушта да будемо стављени на кушање, али да не испоручује свога слугу зломе, то јест сатани. „А Господ рече сатани: Ево ти га у руке, али му душу не дирај“ (Јов 2, 6). Јов седи у пепелу, изгубивши све, али одбија да ропће, против Бога и одговара својој жени: „Добро смо примили од Бога, а зло зар нећемо примити?“. (Јов 2, 1). Долазак Сина Божијег у свет, Његово Оваплоћење, заиста нам потврђује да Бог није оставио род људски у беди, и да на себе прима све патње света. Јов који седи у пепелу, исмејан од свију – то је Христос на крсту.

Вратимо се на човека који беше од рођења слеп. Одговор који Исус даје својим ученицима код Силоамске бање у погледу овог човека и његовог зла је загонетно: „Не саграши ни он ни родитељи његови, него да се јаве Божија дела на њему“. На први поглед, чудо које следи непосредно након ових речи, уствари пројављује дело Божије. Ми смо задовољни одговором, јер слепи човек истог тренутка бива излечен, али такође знамо и то да се свака Христова реч у Јеванђељу односи на све људе. Данас, суочен са болешћу, са масама хендикепираних, ми још увек постављамо исто питање: „Који је смисао људских патњи?“.

Хајде да се научимо следећој поуци из Књиге о Јову: видевши страдања других људи, треба да ћутимо, у страху да Бог не суди нашој безосећајности, као што је учинио са Јовова три пријатеља, која онако самоуверено саветоваху страдалника. Боље је делати него говорити. Хајде да не држимо говоре о патњи и хајде да будемо од стварне помоћи нашим ближњима, које сусрећемо стално и свуда у нашим животима.

И ако се у свом животу сусретнемо са патњама, ако је дошао ред и на нас да их осетимо, немојмо губити наду. Као Јов, сећајмо се да је Бог бранитељ оних који пате, да је близу свих ожалошћених: „Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани“ (Јеврејима 2, 18)

Обавештавамо сав верни народ Православне Епархије нишке, све сроднике, пријатеље и познанике, да се, након дуже борбе са болешћу, у Господу упокојио протојереј-ставрофор Љубиша Марковић, парох нишки у пензији.

Протојереј-ставрофор Љубиша Марковић рођен је 15. новембра 1958. године, у селу Глашинце код Житорађе, од оца Тодосија и мајке Вере. Основну школу завршио је у Житорађи, након чега уписује Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Средње богословско образовање завршава у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крка. Дана 23. маја 1982. године ступа у брак са Слађаном Стојановић, са којом има троје деце. У чин ђакона рукоположен је 15. августа 1982. године у манастиру Наупаре код Крушевца, руком тадашњег Епископа нишког Иринеја.

У презвитерски чин рукоположен је 19. августа 1982. године, у манастиру Светог Стефана у Липовцу, по чему бива постављен за пароха доњотрнавског. Од 15. септембра 1987. године опслужује парохију у Вртишту. По потреби службе, 13. септембра 1995. године премештен је на осму нишку парохију при Саборном храму, да би касније био премештен на другу парохију при храму Светих Царева Константина и Јелене у Нишу, где остаје до пензије. Чином протојереја одликован је 8. јануара 2010. године, а правом ношења напрсног крста на дан храмовне славе, 3. јуна 2021. године.

Света заупокојена Литургија служиће се у петак, 15. маја 2026. године, у храму Воздвижења Часног Крста на нишком Новом гробљу, са почетком у 8:30 часова. Свештенико опело служиће се у наставку.

Под духовном заштитом Светог Василија 32 године просвећује српски народ

Богословски факултет „Свети Василије Острошки“, тада као Духовна академија, основан је у Фочи 1994. године да Дрина не буде граница, већ кичма српског народа, која спаја и јача братске везе, да Христовом светлошћу просвећује српски народ, истакнуто је прослави крсној слави те високошколске установе.

После свете Литургије у храму Светог Саве, којом је началствовао јереј др Србољуб Убипариповић, декан Богословског факултета у Београду, и освећења славског колача, у Градском позоришту је одржана свечана академија. Подељене су дипломе за шест дипломираних теолога и три мастера теологије, који су та звања стекли између две крсне славе, као и награде најбољим студентима са просеком оцена изнад 9,50. Најбољи међу најбољима, са просеком оцена 9,97 јесте студент четврте године Његош Ћебић из Рогатице. „Уз труд и веру, све се полако стигне“, каже Ћебић. 

Славску беједу одржао је асистент Богословског факултета Светог Василија Острошког Дарко Крсман, подсетивши да богословље није знање о Богу, већ пут ка Њему, а вера сусрет Бога и човека. Он је истакао да богословље подсећа српски народ да ходајући земљом никада не престане да се држи неба.

Декан Богословског факултета у Београду јереј др Србољуб Убипариповић је истакао да је дан Светог Василија Острошког сверадосни празник свих хришћана широм света без обзира на нацију и боју коже. „Богословски факултети у Београду, Фочи и Либертвилу су триптих највиших богословских и академских училишта Српске Православне Цркве и нашег благочестивог српског народа. Упутили смо заједно молитве Светом оцу Василију Острошком да нас молитвама укрепи и да настави да наткриљује овај град и овај факултет“, рекао је др Убипариповић.

Декан Богословског факултета протојереј-ставрофоро Дарко Ђого је подсетио да су факултет пре 32 године основали великани српске богословске мисли, архијереји дабробосански Николај, захумско-херцеговачки Атанасије, црногорско-приморски Амфилохије и бачки Иринеј, а међу оснивачима су били и истакнути универзитетски професори Војислав Максимовић и Жарко Видовић. „Тадашња Духовна академија у Србињу почела је рад под покровитељством Светог Василија Острошког у врло тешком времену. Са њом се дешава исто оно што се дешава са српским народом и са хришћанском благом вешћу, а то је да је увек сви потцењују и сви сматрају да је готова и да јој је ту негде крај, али она увек васкрсне и даје нове плодове“, рекао је др Ђого.

Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ покрива Фочу духовним штитом и један је од стубова њеног идентитета, истакао је начелник општине Милан Вукадиновић, док је ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић поручио да овај факултет даје посебан печат постојању и развоју универзитета. На Богословском факултету „Свети Василије Острошки“ тренутно се образује око 350 студената.

На дан Светог Василија Острошког у среду, 12. маја 2026. године, Високопреосвећени Митрополит нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Евхаристију у храму Светог Василија Острошког у Нишу.

Том приликом појединцима заслужним за изградњу храма додељено је највише признање Епархије нишке - Орден Светог Романа Ђунишког Првог степена.