Патријарх Порфирије уручио орден Светог Саве истражном судији Даници Маринковић

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уручио 30. јуна 2026. године У Патријаршијском двору у Београду орден Светог Саве другог степена истражном судији гђи Даници Маринковић, у знак признања за њено дугогодишње и истрајно служење истини и правди, као и за допринос расветљавању страдања српског народа на Косову и Метохији.

У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао шеф Кабинета Патријарха српског протојереј Ђорђе Стојисављевић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве додељује гђи Даници Маринковић у знак признања за правдољубиво залагње на откривању истине о лажном такозваном случају „Рачак“, којим се српском народу стављао на терет измишљени масакр над албанским цивилима, што је послужило као повод за НАТО бомбардовање СР југославије 1999. године. 

Као истражни судија Окружног суда у Приштини. гђа Даница Маринковић је руководила увиђајем после догађаја у селу Рачак 1999. године. Својим професионалним радом и истрајношћу у изношењу чињеница, упркос снажним политичким притисцима и бројним претњама, сведочила је пред међународним институцијама и истрајавала у одбрани истине о догађајима на Косову и Метохији.

Свечаном чину доделе високог црквеног признања присуствовали су чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: високопреосвећена господа митрополити шумадијски Јован и тимочки г. Иларион; и архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода.

Обраћајући се гђи Даници Маринковић, Светејши Патријарх је поручио:

„Уважена сестро Данице, благослов је и радост за нашу Цркву, за нас архијереје, као и за мене лично, што имамо могућност да вам кажемо једно, макар и најмање могуће, хвала за Вашу љубав према свом роду, за Вашу љубав према истини и према правди. А све то, једном речју, није ништа друго него љубав према Богу, који је Истина, Пут, Правда и Живот. Ништа у људском животу, па ни у животу једног народа, не бива без промисла Божјег. А ако се све дешава по промислу Божјем, онда се дешава и по Његовој љубави и све има свој тајанствени и дубоки смисао, који ми често не можемо у потпуности да разумемо. Међутим, ако верујемо у правду Божју и у Његову љубав, учинићемо све што је до нас да различита искушења, препреке и невоље превазилазимо, па и ако их не можемо одмах решити, Господ ће, због наше истрајности и постојаности, учинити да пре или касније дође не само до решења, него да његов исход буде Њему на славу, а нама на радост“.

„Све оно што сте Ви чинили из љубави према свом роду и из љубави према Богу показује да никада не треба одустајати када човек има истински мотив и Богу мио циљ. Показали сте да не треба одустати и да, ма колико споља били мали и немоћни у односу на силне овог света, Господ учини да правда и истина постану толико очигледне да ни најмоћнији не могу пред њима затворити очи. Зато смо сматрали да је најмање што можемо да учинимо да Вам кажемо једно велико хвала одлуком да Вам доделимо орден Светог Саве другог степена. Нека ваш пример буде подстрек свима нама да никада не одустанемо од истине, правде и љубави. Честитамо још једном. Нека вас Господ благослови“, поручио је предстојатељ Српске Православне Цркве.

Захваљујући на високом црквеном одликовању, гђа Маринковић је истакла:

„Велика ми је част и задовољство што данас присуствујем овом свечаном чину. Пресрећна сам што сам од Вас, Ваша Светости, примила ово одликовање. То много значи и мени и мојој породици и потврђује ми да сам радила исправну ствар, да сам се борила за истину и да од те истине никада нисам одустала. Увек ме је водила мисао да имам анђела чувара који ме прати и штити, јер сам много пута била у животној опасности. Претили су ми, покушавали да ме застраше, али ништа од тога није ме поколебало. Успела сам да утврдим истину и да ту истину сведочим и пред међународним судовима. Све што сам чинила, чинила сам за Србију и за свој народ. Ово одликовање за мене представља велику сатисфакцију и потврду да сам била на правом путу. Када бих поново бирала, све бих исто учинила“.

Потписан уговор о финансирању обнове храма Вазнесења Господњег у Медвеђи

У понедељак, 29. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније посетио је Медвеђу.

У згради Општине Медвеђа, у пратњи протонамесника Синише Никитовића, координатора за изградњу Епархије нишке, Високопреосвећени Митрополит састао се са председником општине Драганом Кулићем.

Повод састанка било је потписивање уговора о финансирању обнове храма Вазнесења Господњег у Медвеђи, за коју ће средства бити одређена на основу јавног конкурса за финансирање пројеката цркава и верских заједница, које делују на подручју ове горњојабланичке општине. 

Алексинац 1876 – 2026

Људи, прошлост, сећање

Центар за српске студије  Филозофског факултета Универзитета у Београду и Руски научни институт у Београду, организатори међународног научног скупа „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање” који ће бити одржан 2. јула у манастиру Свети Роман у селу Прасковче, објавили су Програм дешавања тог дана и позвали заинтересоване грађане да присуствују неким од тих догађаја.

Научни скуп се одржава у знак обележавања 150 година од почетка Првог српско-турског рата (1876–2026). Централни догађај прати објављивање капиталног тематског зборника под називом „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање”. Зборник представља резултат вишегодишњег рада, броји чак 800 страница, а материјал је конципиран кроз три кључне тематске целине Ратови за ослобођење и независност – детаљан осврт на војна дешавања, битке и страдања из 1876. године, Политика и идеологија – историјски преглед друштвених и државних околности у том периоду и Личности и политички процеси – анализе кључних актера и њиховог утицаја на историју Алексинца и околине.

Овај научни скуп представља важан део ширег пројекта очувања историјског наслеђа, којим се локална заједница и шира научна јавност враћају сећањима на пресудне догађаје српске историје.

Свети Јустин србски:

(1966. г. у манастиру Ћелије)

Какву нам благовест, какво јеванђеље јавља велики, свети и страшни празник Видовдан? Данас је Видовдан! Какву нам благовест, какво јеванђеље јавља данашњи велики, свети и страшни празник.

Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег Светог Цара Лазара. Он на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? – У Небеско Царство. Дошао је дан када немањићка Србија полаже свој страшан испит, дан – када Свето Јеванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје српске голготе. Свети Кнез определио се у име целог народа и са целим народом за Царство Небеско, јер је земаљско царство замалена, за кратко време, а небеско је вавек и до века!…

Требало је изабрати између истинитог Бога Господа Христа и руље са Истока, која је носила неко својеврсно незнабоштво. И Свети Кнез није могао поступити другачије. Свети Кнез није могао довршити историју Светих Немањића него да са свим својим народом крене путем Јеванђеља Светога Саве. Путем служења Господу Христу, путем стварања Свете Србије.

Да, Свети Немањићи су имали један циљ, једну жељу: да Србију претворе у Свету Србију. Да целу српску земљу претворе у задужбину Божију. У један велики, огроман манастир у коме ће се само служити Богу, само Господу Христу. Ако би хтели да у неколико речи сажмемо, изразимо то Свето Јеванђеље Светих Немањића, почетак Светога Саве и Светог оца његовог Симеона, то Јеванђеље гласи: Христос пре свега и изнад свега! Све за Христа, Христа ни за шта!

Ето Јеванђеља Светога Саве, ето Јеванђеља Светих Немањића, ето Јеванђеља Светог Кнеза и Цара Лазара Косовског! Једино Јеванђеље српско, Јеванђеље које ствара Свету Србију. Целу земљу претвара у храм, храм у коме се служи Богу. И ту Свету Србију створили су они – Свети Немањићи.

Шта је то Света Србија? То је чудесно Јеванђеље које објављује Господ Христос наредивши свим људима, свих времена: „Иштите најпре Царство Божије и правде његове, а све ће вам се друго додати“. И то, ето светосавско Јеванђеље, то иште. Света Србија то хоће, само то. Пре свега и изнад свега Царство Божије и правду његову. Ето, то су те стваралачке силе, правда Божија, истина Божија, љубав Божија. То су те свете силе које изграђују и зидају Свету Србију.

Ради те вечне правде и свете правде Божје, ето, и сав српски народ на Косову полаже душе своје. За кога? – За Господа Христа, за Свету Србију. Приволела се Царству Небескоме, јер је земаљско царство привремено и пролазно. И, десило се чудо. Света Србија није погинула на Косову. Не! Она је продужила пут кроз страшно ропство. Пут свете Српске Цркве, мученице, страдалнице, која је узела ту Свету Србију и понела је кроз историју и донела до нас, до данашњег дана. Света Србија ради чега живи? – Да служи Господу Христу, да служи једноме истинитом Богу, да одбаци све лажне богове, да служи вечној Христовој правди, да одбаци све људске лажне такозване правде. Да служи Христовој истини, јединој вечној истини, јединој непролазној истини, јединој бесмртној истини, а да одбаци и одрекне маскиране истинице, маскиране лажи…

И Света Србија, немањићка Света Србија, шта је хтела? – Она је хтела да освети све! Она је себе изграђивала. Како? – Помоћу, прво: помоћу свете школе. Јер, просвета јеванђељска, просвета Господа Христа, просвета светосавска шта даје човеку? – Даје знање о вечном животу, даје знање о јединоме истинитом Богу, даје знање о истинитом човеку, даје знање о смислу и циљу нашег земаљског живота. Али не само знање, него даје и свету силу да се то свето знање претвори у живот. Да се њиме живи у овом свету. Света школа, ето то је главна ливница Свете Србије, светосавска немањићка ливница. Света школа! Данас, претворена у мајмунску мудрост. Света школа погажена! Нема светог знања, нема такве школе. Шта људи уче? Шта је то? Какав се то мрак вије кроз наше ниске и мале школе?

А Света Србија немањићка, светосавска Србија?! Шта јој даје, и шта још хоће? – Свету породицу. Без свете породице нема напретка ни у једној земљи. А Свети Сава је то хтео. Свети Кнез Лазар је то хтео. Јеванђеље Светога Саве то хоће; да освети породицу, да однос у породици, између родитеља и деце и свих у кући буде свети однос. Да служе један другом као света браћа, свете сестре. Да служе Господу Христу, служећи један другоме. Да све бива у славу Божију. Света породица то је: кад све бива у славу Божију. Кад се умире и живи ради Христове правде, ради Христове истине, ради Христове љубави, кад се живи Христовом вером, када се у породици служи Господу. Јер, служећи Господу, уствари ми служимо себи, служимо својој вечности, служимо свом Царству Небеском, јер служимо спасењу своје душе. А спасења нигде – мимо Господа Христа, нигде мимо Његове Свете Цркве.

А Света Србија, Србија светосавска и немањићка тражи свето судство. Суд да буде светиња, где ће савестбожанска да решава ствари. Где ће правда Божија да буде светла и трајна. То је свети суд, свето судство. То хоће Света Србија. Па онда земљорадња?! Шта је то? – То је свети посао. Света земљорадња. То хоће Свети Сава. То хоће Света Србија, да се земља обрађује у славу Божију, а на корист нама, јер знамо да је сва земља имовина Божија, дата нама. Света земљорадња, ето она изграђује Свету Србију. Па свето сточарство, свето пчеларство, сваки занат, све је то свети занат у Светој Србији. Свето занатство! То је занатство које служи нама, служећи Богу. Занатство које се врши у славу Божију на спасење наших душа и на одржавање нашег тела. Али све у славу Божију. То хоће Света Србија. То хоће Света Немањићка Србија, то и косовска Србија Светога Кнеза, то и Небеска Србија. Једна је то Србија! Почела од Светога Саве и његовог светог оца, па ето кроз све векове, до данашњега дана све што је свето припада тој Светој Србији, Светој Немањићкој Србији, земаљској и небеској.

Али ми, данашњи Срби – шта би од те Свете Србије? – Почели смо да је сахрањујемо, почели смо да је умртвљујемо са свих страна, јер гонећи Господа Христа из своје душе, ми гонимо њу – Свету Србију. Гонимо Истинитог Бога, Његову правду из нашег живота, одричући се Господа Христа, као што многи Срби данас чине, шта је то? – Они се труде да убију Свету Србију. Гле, они убијају себе, Свету Србију не могу убити, не могу убити бесмртнике Христове. Не могу убити Светог Кнеза Лазара, Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и безброј српских светитеља и безброј витеза и јунака што гинуше за Крст Часни и слободу златну кроз векове и векове. Не могу они погубити душе оних 700.000 Срба што положише душе своје, животе своје, побијени за веру православну у ондашњој хрватској држави.

То је вечна Света Србија, неубивљива. Света Србија коју нико усмртити не може, нити јој може нашкодити, јер је сва Христова. А васкрслог Господа Христа ко ће погубити, ко убити?

А прави Србин увек стоји уз Спаситеља свога Господа Христа, увек стоји у Светој Србији, брани њену правду, живи том правдом, брани њену истину, живи том истином. Нема смрти која га може одвојити од њих, нема ђавола, ни легиона ђавола, ни пукова ђавола, који могу таквог Србина, Христовог Србина, светосавског Србина, одвојити од Свете Србије. У њој он је међу светитељима српским. Тим бесмртним победницима на свим бојиштима, тим бесмртним јунацима којима никаква смрт нашкодити не може.

И ми данашњи Срби, треба да проверимо себе, сваки да провери себе. Где сам? Да ли сам ја у Светој Србији? Да ли заиста живим светим Јеванђељем косовским, светосавским Јеванђељем? Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету? Да ли је Христос за мене најважнија моја брига у овом свету? Да ли је Христос једини истинити Бог за мене у овоме свету, или ја полако се одвајам од Њега и бежим од Њега и придружујем се лажним боговима овога света, лажним наукама, лажним учењима.

Сваки нека провери себе. Провера је врло лака и за мене и за тебе. Ако си прави Србин, ако светосавско србинско срце бије у теби, ти си сав уз Господа Христа. Сав уз Његову истину и у овом и у оном свету. Ти си сав уз Светог Кнеза Лазара, ти сав на Косову гинеш за Крст Часни и слободу златну.

Свеједно! Било Косово и прошло, а и данас је Косово! И данас гину безбројни Срби, многи гину без Васкрсења, многи гину да вечно умру. Али има и светих Срба који животе своје полажу за Господа Христа, животе своје полажу за Свету Србију. Обично се ти не виде, не чују, а срце њихово – то је веза са небом, изнад свих грехова, изнад свих смрти. Срце њихово олтар, косовски олтар на коме они стално приносе себе на жртву Господу Христу, служећи Њему и роду своме. Има таквих Срба и у земљи и ван земље и због Њих стоји и постоји земља наша. А кад би било само до издајица и до гњева Божјег, не би остало ни једног Србина данас. Али по великој милости Божјој, по молитвама Светог Кнеза Лазара и Светога Саве и свих славних светих Немањића и свих српских светитеља, ми недостојни данашњи Срби живимо, ето, и путујемо ка Небеској Србији.

Нека би благи Господ осветио сва срца српска сада на земљи. Нека би Свети Кнез по милости својој са свима српским светитељима умолио Господа да поново крсти, поново крсти обескршћене српске душе многе. Да их приведе Господу Христу, да их приведе Светој Србији, Небеској Србији. Јер само Света Србија јесте слава сваког Србина у свим вековима и временима, поготово наша.

Наше доба, доба је када се вера проба! Истинита вера, светосавска вера. Срби стоје њоме или пропадају отпадајући од ње, трећега нема. Зато само вођени и предвођени Светим Кнезом и Царем Лазаром и Светим Јеванђељем Светога Саве, ми данашњи Срби можемо савладати све смрти, све христоборство овога света, све лажне науке и изаћи као бесмртни победници из овога света, у вечну Небеску Србију, тамо међу све праведне и свете Србе, да служимо Господу Христу и Светој Небеској Србији као што смо служили у светој земаљској Србији.

Молитвама Светог Великомученика Цара Лазара, и другог данашњег светитеља, Светог Патријарха Јефрема, кротког печалника земље српске, и свих српских светитеља, нека благи Господ сваку српску душу води и руководи у овоме свету и изведе је кроз истину вечну у живот вечни, у Царство Небеско. Амин.

Видовданска академија у Нишу

Молитвено сећање на Косовски завет и српску духовност

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита нишког Господина Арсенија, Управа Саборног нишког храма Силаска Светог Духа на Апостоле упућује свечани позив верном народу, поштоваоцима славне српске историје, као и свим људима добре воље да својим присуством увеличају свечану Видовданску академију. Овај догађај представља централну културно-духовну манифестацију у граду Нишу, посвећену очувању свештеног сећања на Видовдан, свети датум који у себи носи темеље српског националног идентитета, непролазну снагу Косовског завета и непрекидну тежњу српског народа ка Царству Небеском. Овим сабрањем желимо да нагласимо важност историјског памћења које нас веже за наше претке и оне вредности које су обликовале наш народ кроз векове страдања и уздизања.

Духовни значај и историјско наслеђе Видовдана

Видовдан није само историјски датум уписан у црквене календаре, већ дубоко усађен осећај и духовни компас у бићу српског народа. Кроз призму ове свечане академије, Ниш постаје средиште сабрања где се на јединствен начин сусрећу традиција, духовна вертикала и богато културно наслеђе наше нације. Ово је драгоцена прилика да се, кроз молитвено сећање, поклонимо сенима наших славних предака који су својим подвигом, самопожртвовањем и непоколебљивом вером у Господа Исуса Христа поставили вечни узор чојства, јунаштва и верности отаџбини. Академија нас изнова подсећа на косовску етику, на узвишеност Часног крста и на вредности које су нас, кроз векове искушења, очувале као народ достојан својих предака. Ово је време када се сабирамо како бисмо обновили своју духовну снагу и освежили сећање на догађаје који су дефинисали наш културни идентитет.

Беседа о Косовском завету

Срж овогодишње Видовданске академије чиниће надахнута беседа о значају Видовдана за савременог хришћанина у данашњем свету, која ће нам пружити дубљи увид у смисао жртве и верности Богу и народу. Са великом радошћу најављујемо говорника, уваженог професора нишке Богословије, протојереја др Бобана Стојковића. Његова реч, која извире из светоотачког предања и дубоког познавања наше тешке, али славне историје, пружиће нам смернице за промишљање о суштини православне вере, крсној слави, светосављу и оној духовној снази која нас води кроз све савремене изазове. Ово предавање представља позив на духовну обнову, преиспитивање сопствених поступака и оснаживање наше вере у Васкрсење, подсећајући нас да је Косовски завет жива стварност која се кроз наше животе преноси будућим нараштајима.

Музички допринос Нишке црквено-певачке дружине "Бранко"

Свечану атмосферу и литургијску лепоту ове вечери својим анђеоским појањем употпуниће Нишка црквено-певачка дружина Бранко, која већ деценијама представља симбол наше духовне културе. Као један од најстаријих и најугледнијих хорова у нашој земљи, овај ансамбл годинама предано чува српску духовну музичку баштину од заборава, негујући звуке који су се вековима чули под сводовима наших храмова. Њихов пажљиво одабран репертоар, који обухвата најлепше литургијске композиције и изворне родољубиве песме, допринеће томе да сећање на славне претке кроз мелодију и хармонију продре право у срца свих присутних, стварајући незабораван доживљај за сваког верника и поштоваоца српске уметности.

Организациони одбор и синергија институција

Ова манифестација је резултат саборног труда институција које својим активним ангажовањем сведоче о јединству народа и поштовању према историјском наслеђу. У организацији активно учествују Управа Саборног храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу као духовни центар и главни домаћин овог сабрања, Град Ниш који кроз несебичну подршку култури негује сећање на најважније датуме наше националне историје, Команда Копнене војске Србије чије учешће на академији симболизује нераскидиву везу између војске и народа кроз све периоде наше прошлости, као и Нишка црквено-певачка дружина Бранко као чувар културног, уметничког и музичког идентитета нашег града. Заједнички рад ових институција показује нашу решеност да сачувамо оно највредније што имамо и пренесемо то у будућност.

Позив на молитвено сабрање

Позивамо све вернике, поштоваоце историје, суграђане и све оне који у свом срцу носе искрену љубав према отаџбини и Цркви, да својим присуством увеличају овај Видовдански сабор. Нека ово окупљање буде снажан знак наше будности, хришћанског јединства и привржености оним вечним вредностима које су нас кроз векове градиле, водиле и одржале. Догађај ће се одржати у четвртак, 25. јуна 2026. године, са почетком програма у 19:30 часова, у амбијенту порте Саборног храма у Нишу. Очекујемо вас у што већем броју, како бисмо заједно, у миру, молитви и достојанству, прославили Видовдан, помолили се за мир у свету и оснажили наду у бољу будућност за све генерације које долазе. Нека нас светлост Косовског завета води кроз све животне путеве, подсећајући нас увек на важност чувања наше свете вере православне.

У петак, 12. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније присуствовао је свечаном обележавању 61. годишњице постојања Универзитета у Нишу.

Свечаности су присуствовали и многи представници Града Ниша, гости са других универзитета из земље и иностранства, као и најбољи студенти факултета нишког Универзитета.

Уз пригодна обраћања, програм је био обогаћен и појањем чланова Академског хора нишког Студенског културног центра.

Овом приликом, Златним знаком одликован је др Драган Антић, редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу, док су Повељом Универзитета награђени најбољи димпломирани студенти нишких факултета за 2024/25. академску годину.

У среду, 3. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом дана празника Светих Равноапостолних Царева Константина и Јелене у њима посвећеном храму у Нишу, граду који ове велике угоднике Божје такође прославља као своје небеске покровитеље.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Серафим Мишић, игуман манастира Успења Пресвете Богородице у Сукову, архимандрит Мардарије Ковачевић, игуман манастира Светог Јована Богослова у Поганову, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма, протојереј-ставрофор Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј-ставрофор Предраг Радосављевић, старешина храма Светог Василија Острошког у Нишу, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије Светих Кирила и Методија, протојереј Дејан Јовановић, старешина овог светог храма, јеромонах Симеон Гавриловић, настојатељ манастира Светог Оца Николаја у Куршумлији, протојереј Златко Василић, Архијерејски намесник други нишки, протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протођакон Стеван Кричка, протођакон Никола Ераковић и ђакон Стефан Пекић.

На Малом входу, старешина храма Светог Цара Константина и Царице Јелене, протојереј Дејан Јовановић, одликован је правом ношења напрсног крста.

Литургијску прославу храмовне и градске славе красило је присуство мноштва верних, као и свечано појање Хора "Бранко".

Након Светог Јеванђеља, Високопреосвећени Владика је произнео пригодну празничну беседу.

Заамвоној молитви следио је чин освећења кољива и резања славског колача, припремљеног поводом храмовне и градске славе.

Свети равноапостолни цар Константин и његова мајка Јелена

Наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена у четвртом веку. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари. 

По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: Равноапостолни. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест.

Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом Часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.

Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још десет година од упокојења своје мајке, те се и он престави Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у цркви Светих апостола у Цариграду. И данас, после толико година, Свети равноапостолни Цар живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.

Акатист светом цару Константину и царици Јечени

празнују се 21. маја (03. јуна)

Кондак 1.
Ти, који си знаком Крста обасјан са неба светлије него сунчевим сјајем, открио си знак Господњи и њиме се наоружао и све непријатеље победио. Сада и нама, који се клањамо икони твојој, Свети Царе Константине, заједно са предобром мајком твојом Царицом Јеленом, помозите нама који вам певамо: Радујте се, родитељи хришћана!
Икос 1.
Као анђео богозарном светлошћу осветљен благовестио си свету Госнода нашег Исуса Христа, да је Господ и Син Бога истинитог; због тога ти певамо овако:
Радуј се, оцем хришћана си назван!
Радуј се, јер се Сам Господ Исус у твом сну показа!
Радуј се, јер си Максенција снагом Крста победио!
Радуј се, јер си у Рим са великом славом ушао!
Радуј се, јер те Римљани са великом радошћу за цара поставише!
Радуј се, јер си у част Господа Исуса Христа камени Крст у сред Рима поставио!
Радуј се, јер си на светом Крсту написао ”Исус Христос побеђује”!
Радуј се, јер си снагом Исусовог Крста све непријатеље победио!
Радуј се, јер си се по допушгењу Господњем од лепре разболео!
Радуј се, јер су ти се светитељи велики, Апостоли, у сну ноказали!
Радуј се, јер си, кроз учење свегог јерарха Силвестра, свим срцем својим у Господа нашег Исуса Христа поверовао!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 2.
Видећи да си се душом и телом од лепре разболео, позвао си у помоћ Бога хришћанског а Господ, не окренувши се од тебе, посла ти свете Своје Апостоле за утеху и они ти рекоше шта да радиш како би се исцелио, те си се Божјој милости радовао певајући Господу: Алилуја!
Икос 2.
Царицу Јелену пречеститу, мајку Цара Константина, са радошћу се окупивши сви правоверни хришћани заједно са монасима и монахињама, хвалимо песмама својим овако:
Радуј се, јер си из рода царскога потекла!
Радуј се, јер си мајка Светог Цара Константина!
Радуј се, јер си у Исуса Христа веровала!
Радуј се, јер сн у име Свете Тројипе крштена!
Радуј се, јер си си са великом љубављу у Јерусалим отишла!
Радуј се, јер си крст Господњи много желела!
Радуј се, јер си тамо Крст живоносни нашла!
Радуј се, јер си ти нрва Светом Крсту рекла ”Радуј се Дрво радосно”!
Радуј се, јер си радујући се гледала како Свети Крст мртваца оживљује!
Радуј се, јер си дала да се у Јерусалиму велелепна црква изгради!
Радуј се, јер си поручила да се црква назове ”Црква Васкрсења Господа Исуса
Христа”!
Радуј се, јер си нама хришћанима као мајка!
Радуј се, Свега Царице Јелена!
Кондак 3.
Пречестига Царице, ми верници заједно са свештенством и са свим монасима, уздамо се да ћеш се обазрети на многострадалносг нашу и бити од помоћи сада нама грешнима који певамо Господу: Алилуја!
Икос 3.
Царство твоје равнајући са Царством горњим, радосни Царе Константине, царе и господару свих, са чистим мислима вером облагодаћеним, крстио си се; због тога ти певамо овако:
Радуј се, јер си се у име Оца и Сина и Светога Духа крстио!
Радуј се, јер те се за време крштења рука Господа Исуса Христа дотакла!
Радуј се, јер је лепра као крљушт са тебе спала!
Радуј се, јер си се, обучен у беле хаљине, царем хришћана назвао!
Радуј се, јер си свим паганима поручио да се крсте и хришћанима назову!
Радуј се, јер си наредио да се идолима храмови пониште!
Радуј се, јер си свете цркве у име Исуса Христа поручио да се граде!
Радуј се, јер си свету мајку Јелену са много
части и богатсвтва послао!
Радуј се, јер си међу царевима први хришћанин!
Радуј се, јер си целом свету радост донео својим крштењем!
Радуј се, јер су пагани идући за тобом хришћани постали!
Радуј се, јер ми, свештенство мироносно и монаси, грешни дакле, хвалимо те и величамо заувек!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 4.
Помињемо те као скупоцено миро правоверни, Царе Константине, који си по жељи Христовој данас као сунце засијао, који си идоле поништио. Због тога се теби клањамо и заједно са тобом тевамо Гостоду: Алилуја!
Икос 4.
Теби, која си ревносно реч Божју следила, која си се добронамерно и са много честитости, као царица хришћана уподобила, радосно ти приносимо ове похвале:
Радуј се, јер си у Јерусалиму осамнаест цркава саградила!
Радуј се, јер си те цркве свим велелепним богатствима улепшала!
Радуј се, јер заједно са сином својим, Царом Константином, Свети Крст у рукама држите!
Радуј се, јер си део крсног дрвета животворног у Цариград донела!
Радуј се, јер си света постоља целебна Крста Хрнстовог у рукама носила!
Радуј се, јер си, крстећи се са правом вером у Христа, служила!
Радуј се, јер си увек према сиромашнима милосрдна била!
Радуј се, јер си се мноштвом добрих дела уподобила!
Радуј се, јер си се овоземаљским делима увеличала!
Радуј се, јер те сав род хришћански као царицу правоверну слави!
Радуј се, јер си ослабљена и болешћу исцрнљена у дубоку старост зашла!
Радуј се, јер си добрим путем ка Богу кренула и нреселила се са овог света у живот вечни!
Радуј се, Света Царице Јелена!
Кондак 5.
Са великом жељом си се трудио свети царе Константине да хришћанство у целом твоме царству као и у целом свегу распрострањено буде; мноштво ствари си богоугодних учинио и добрих одлука донео док си ту намеру хришћанску извршавао, чишћењу од разних јереси које су у исто време кад и вера хришћанска настале и сметња нравој вери биле много си донринео; због гога са љубављу заједно са тобом Богу певамо: Алилуја!
Икос 5.
Многорадосни царе Константине сабор отаца Божјих си сазвао и кроз њих срца свих јеретика проклео, Арија најпре, и приволео их да славе Госиода Исуса Христа као Сина Божјег; због тога ти приносимо ове похвале:
Радуј се, јер си на Први сабор свих три стотине осамнаест светих отаца сопственом поруком у Никеји сабрао!
Радуј се, јер истинским биткама права вера је осветљена!
Радуј се, јер је Арије после Првог сабора постиђен остао!
Радуј се, јер је неверни Арије довека у ад са ђаволом изгоњен!
Радуј се, јер смо ми хришћани твојим правоверјем просветљени!
Радуј се, јер си Господа нашег Исуса Христа целом свету као Сина Божјег проноведао!
Радуј се, јер се твојим примањем вере хришћанске Крсг Господњи пронађе!
Радуј се, јер пошто Крст Свети би пронађен туговаху непријатељи!
Радуј се, јер се смислом часнога Крста демони гоне!
Радуј се, јер заједно са светом мајком твојом Крст Господа Исуса Христа у рукама држите!
Радуј се, јер део часнога Крсга кога донесе света твоја мајка Царица Јелена у руке твоје свете си примио!
Радуј се, јер за нас у Хрисгу браћу твоју усрдни си молитвеник пред Госиодом!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 6.
Као да си се у најскупље хаљине обукао, о, велики, милосрђем многим и мноштвом умилења си се уподобио. Управо те због тога номињемо и са тобом треславном Господу говоримо: Алилуја!
Икос 6.
Како да захвалимо појући теби великој, које речи да користимо достојне похвале доброте твоје, о, честита Јелена, теби коју су Небеса Госнодња радосно примила. Једини Господ зна те речи, а ми ти зато певамо овако:
Радуј се, ти чију душу свету у великој слави до Небеса самих анђели уздигоше!
Радуј се, јер си светлијег од свеглости Господа видела!
Радуј се, јер си пред Логосом Божјим и Пречистом Матером Божјом на колена пала!
Радуј се, јер си небеске обитељи истражила!
Радуј се, јер си све рајске лепоте видела!
Радуј се, јер сада се наслађујеш свиме што око човечје не виде, ухо не чу и што у срце човечје не уђе!
Радуј се, јер си у Царству Небеском своје место нашла!
Радуј се, Царице јер си и царица небеска!
Радуј се, јер са арханђелима збориш!
Радуј се, јер са анђелима Господу певаш!
Радуј се, јер ти и ми маловерни радосно појемо!
Радуј се, свега царице Јелена!
Кондак 7.
И после твога уснућа и твојих богоугодних дела остала си угодница Божја и она која у чуда верује, радосна царице Јелана; због тога те са вером славимо, ми добрим делима Божјим просветљени, умилно ти кличући: Алилуја!
Икос 7.
Народ Божји си Духом Божјим родио, народе старе јудејске и паганске водом крштења осветио; и зато ти хвалу узносимо овако:
Радуј се, јер си кроз апостоле божје прослављен!
Радуј се, јер си многу милостињу и милосрђе учинио!
Радуј се, јер си након многих мука, искушења и брига до радосно окончао!
Радуј се, јер си се после кратке болести упокојио, и душа и тело се раздвојише, а душа на небо отиде!
Радуј се, јер су те арханђели благим анђеоским појањем на небо уздигли!
Радуј се, јер си се престолу Свете Тројице поклонио!
Радуј се, јер су те свети апостоли пред Богом похвалили!
Радуј се, јер су те свети мученици, преподобни и сви праведници са поштовањем дочекали!
Радуј се, јер си рајска добра за векове векова наследио!
Радуј се, јер ти ми, са монасима и пустињацима, у један глас певамо овако:
Радуј се, свети царе Константине!
Кондак 8.
Из гроба твог, где се одмара свето и честито тело гвоје, царе Константине, зраци исцељења Божјег извиру онима који верују и који си приближе, а ми који у правој вери живимо, молимо те да заједно са предобром твојом мајком Јеленом, руку помоћи пружите нама кличућима Богу: Алилуја!
Икос 8.
Како је само осветљена душа твоја преславна Царице Јелена, поносу жена, која си сада на Небесима, примајући награду за страдања и труд твој; због тога ти кличемо овако:
Радуј се, због гога шго си Крст пречасни пронашла!
Радуј се, истинска молитвенице јер си Крстом, Јудеје избавила!
Радуј се, јер си Крсгом Хрисговом следбеницом себе начинила!
Радуј се, јер ад надзиреш и нечастивог обуздаваш!
Радуј се, јер си рајска добра за векове векова наследила!
Радуј се, посреднице грешних пред Господом!
Радуј се, јер исправљаш оне који неправедно осуђују!
Радуј се, јер си помоћница онима који пребрзо одлуке доносе!
Радуј се, избавитељко од телесних и духовних мука!
Радуј се, болеснима добра лечебнице!
Радуј се, свим правоверним хришћанима добра помоћнице!
Радуј се, свега царице Јелена!
Кондак 9.
Светошћу си свој живот усавршила, светима окружена, светошћу и светлошћу нетварном си испуњена; зато осветљујеш нас који из дубине теме греховне од тебе опроштај тражећи, Господу кличемо: Алилуја!
Икос 9.
Творца и Цара свих прослављајући, царе Константине, теби који си кроз искушења до Небеса у великој слави уздигнут, кличемо овако:
Радуј се, јер сам преподобни Пајсије Му рече да си се са светима изравнао!
Радуј се, јер ти као и сам светитељ за нас се молиш Господу Богу!
Радуј се, јер се ми грешни у молитве твоје уздамо!
Радуј се, јер када смо у невољама твоје име призивамо, а ти нас услишаваш!
Радуј се, јер велика радост јеси у невољама Нашим!
Радуј се, вредни заштитниче наш!
Радуј се, јер нам светлиш попут сунца!
Радуј се, јер си идоле у мрачни ад прогнао!
Радуј се, јер демони беже твојим усрдним молитвама гоњени!
Радуј се, јер си дика нама слабим хришћанима!
Радуј се, куло православних хришћана неосвојива!
Радуј се, велики заштитниче манастира и цркава наших!
Радуј се, Свети Царе Константине!
Кондак 10.
Са неба те је као Павла Христос Господ угледао, свети Ццаре Константине и научио те да Му се клањаш и да Њега Цара Јединога славиш; и са истинском вером си Га прослављао, сав народ уводећи у веру Његову и учећи га да поје оно што до тада није појао: Алилуја!
Икос 10.
Царице Јелена свега, од Господа Христа изабрана, помилуј нас и просвети душе наше затамњене од греха, не обазирући се на грехе наше прими ове наше похвале:
Радуј се, рајска ружо миомирисна!
Радуј се, бели крине израстао у рајској башти небеској!
Радуј се, духовна царице!
Радуј се, ти која проповедаш праву веру!
Радуј се, која си обратила идолопоклонике у праву веру!
Радуј се, преобратитељко јеретика!
Радуј се, изгонитељко недела душманских!
Радуј се, у невољи свагда помоћнице!
Радуј се, посреднице наша пред Госнодом!
Радуј се, ти која нам духовне радости доносиш!
Радуј се, поука учитељко!
Радуј се, ти која нас општежићу учиш!
Радуј се, света царице Јелена!
Кондак 11.
Због свега што сам чуо, снпокојан сам духом и радостан; не бојим се зла које може противу мене да завојује, зато што имам тебе, царице Јелена, у свим невољама моћна помоћнице; због тога са анђелима славим Господа кличући: Алилуја!
Икос 11.
Од Исуса Христа нама даривани, правоверни царе Константине, који си као Соломон праведан, који имаш нежност Давидову, праву веру апостолску и силу Соломонову; због тога ти приносимо похвале и славимо те певајући:
Радуј се, првоизабрани од Господа међу свим царевима!
Радуј се, јер ти је Бог Отац открио Господа нашег Исуса Христа!
Радуј се, јер си Бога истинитог проповедао!
Радуј се, јер просвегљујеш науком небеском!
Радуј се, јер се тобом Господ Исус Христос прослави!
Радуј се, јер се тобом Крст Господњи прослави!
Радуј се, ти који гледаш нетварну светлост небеску!
Радуј се, јер кроз тебе права вера засија!
Радуј се, јер се кроз тебе кривоверје искорени!
Радуј се, чистог срца и духа осветљеног пријатељу Господњи!
Радуј се, јер нас слабе стрпљењем оснажујеш!
Радуј се, јер си посредник наш пред Госиодом!
Радуј се, свети царе Константине!
Кондак 12.
Дарове бесцене и велелепне примаш од Господа, свети царе Консгантине, веселећи се као Цар Небески, а ми радосно певамо Господу: Алилуја!
Икос 12.
Никада нећемо заћутати о чудима твојим; гласно ћемо клицати захваљујући ти за сва добра која си нам донела, света царице Јелена, славећи те овако:
Радуј се, смерна и многовољена царице!
Радуј се, откривена ризницо доброте!
Радуј се, неуморна заштитнице онима који ти се моле!
Радуј се, победитељко непријатеља светих манастира!
Радуј се, јер оне који те славе милујеш!
Радуј се, јер са неба гледаш и помажеш онима који ти се моле!
Радуј се, јер се пред престолом Свегом Тројицом за нас молиш!
Радуј се, јер си посредница наша пред пречистом Богородицом!
Радуј се, јер је радост твоја на Небесима бескрајна!
Радуј се, јер се заједно са сином својим царом Консгантином у Царству Божјем радујеш!
Радуј се, телима нашим напаћеним!
Радуј се, јер твоје свете молитве бивају услишене!
Радуј се, свега царице Јелена!
Кондак 13.
Ви Свети који васељену просветлисте правом вером у истини се показасте, у Господу заједнице свега, царе Константине и царице Јелена, примите сада ове молитве наше и принесите Цару Христу кога прослављамо као Јединога који вас је ујединио, кличући Му са вама и са свим причасницима небеским: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Молитва прва светом цару Константину и царици Јелени

Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујете пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин.

Молитва друга светом цару Константину и царици Јелени

Свети цареви Константине и Јелена, ви који сте чистији од свих Господњом руком одабраних царева, падајући пред вама у сузама вас молимо: помилујте нас који смо у невољама; ви сте посредници наши пред Светом Тројицом, и избавитељи. Почујте мољења наша сада, одагнајте невоље наше у овом земном животу и излечите немоћи наше, исцелите болести наше, угасите пламен злобе наше, избавите нас од непријатеља видљивих и невидљивих. Дајте нам да у миру са другима и у миру своме душевном живимо; помозите нам молитвама вашим светим. Смилујте се сада и опростите сагрешења наша, јер са Страхом и умиљењем кличемо вам: Родитељи хришћана! Амин

Велико освећење храма Преображења Господњег у манастиру Липовац

Након детаљне рестаурације, храм Преображења Господњег у манастиру у Липовцу јуче је освештан уз присуство бројних верника. Свету литургију и чин освећења служио је Његово Високопресовештенство Митрополит нишки Арсеније.

Светиња, која према историјским подацима потиче из XIV века, детаљно је реконструисана и, како наводе из Епархије нишке, „засијала је новим сјајем достојним древне светињеˮ.

Митрополиту су саслуживали архимандирт Јаков Лазић, клирик Епархије жичке, протојереј Братислав Вукићевић, архијерејски намесник алексиначки, јеромонах Евстатије Бабић, духовник манастира Липовац, јереј Иван Миленовић, парох четврти алексиначки, протођакон Никола Ераковић и ђакон Стефан Пекић.

Након литургије и освећења, митрополит Арсеније уручио је пригодна одликовања истакнутим добротворима манастира.

Манастир посвећен Преображењу Господњем задужбина је Светог деспота Стефана Лазаревића. Изнад данашњег манастира, на стени Лесковик, налазио се утврђени средњевековни Липовачки град. Овај град се помиње као тврђава српске деспотовине, а заузео га је 1413. године Бајазитов син Муса.

Историјски извори и археолошка истраживања показују да је простор био насељен још у средњем веку, а да је храм подигнут крајем XIV века, највероватније као придворна црква локалног властелина који је управљао из утврђеног града. Према појединим истраживањима, црква је подигнута на остацима старије некрополе из X века.

Манастир је током векова више пута разаран и обнављан, укључујући страдања у XV веку, као и обнове у XIX и XX веку, када су подизани конаци, звонара и вршена унутрашња осликавања.

Након Другог светског рата, скоро сва имовина манастира је национализована, а монашки живот угашен. Обновљен је 1974. године, благословом епископа нишког, када у манастир долази отац Дионисија Пантелић. У савремено доба манастир је поново оживео монашки живот и наставио обнову комплекса.

Од 1982. године манастир је под заштитом државе као Споменик културе од великог значаја

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве, Православна Епархија нишка објављује

Конкурс

За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2026/27. годину, који садржи следеће услове:

да кандидат није старији од 18 година;да није ожењен;да је душевно и телесно здрав;да кандидат има развијен слух и глас за појање;да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе;да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успехом и примерним владањем;Молбе за пријем подносе се надлежном Епископу, преко надлежног парохијског свештеника.

Уз молбу прилажу се следећа документа:

а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;

б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама;

в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;

г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;

д) писмена сагласност родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;

ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.

Датум одржавања пријемног испита за Епархију нишку ће бити накнадно објавлен. За датуме пријемних испита других Епархија СПЦ кандидати треба да се интересују код својих парохијских свештеника.

У недељу, 24. маја 2026. године, на дан празника Светих равноапостолних Кирила и Методија, Просветитеља словенских, свештеним евхаристијским сабрањем прослављена је слава Богословије у Нишу.

Светом Литургијом у храму Васкрсења Христовог у Нишу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита далматинског г. Никодима, Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког г. Арсенија.

Својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и: протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић, ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи; протојереј Ђорђе Лазаревић, клирик Епархије жичке; протојереј Иван Радовановић, службеник Епархије жичке; протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; архиђакон Илија Јовановић; ђакони Милош Јаковљевић и Стефан Пекић.

Мноштво свештенства и верног народа сабрало се на празнични дан учинивши храм у Хиландарском метоху малим да прими све придошле. Торжество свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије под вођством протођакона Ђорђа Филиповића.

После јеванђељске перикопе, празничну беседу је произнео епископ Исихије. По заамвоној молитви, митрополит Никодим је осветио славске дарове.

На крају свете Литуригије, митрополит Арсеније је одликовао др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, орденом Светог Романа Ђуниског првог степена за делатно показану љубав према Светој Цркви и Богословији у Нишу.

Евхаристијском сабрању следила је пригодна академија у свечаној сали Богословије, где су појачки таленти њених ђака, као и умеће глумаца нишког Народног позоришта одушевили публику. Ове године се, испред наставничког колегијума, празничним словом присутнима обратила проф. Анђела Стаменовић, истакавши значај Свете браће Кирила и Мдетодија и њихове мисије међу словенским народима.

Свечано освећење обновљеног манастирског храма у Липовцу

Повод и значај великог духовног догађаја

Преображењски манастир у Липовцу, један од најзначајнијих духовних центара и споменика културе од изузетног значаја у Републици Србији, улази у нову епоху своје вишевековне историје. Након темељних, дуготрајних и стручно вођених радова на заштити, санацији и уређењу, у потпуности је обновљен централни манастирски храм.

Како би се овом великом градитељском и духовном подухвату дао коначни печат, Свештена обитељ Преображењског манастира и Православна епархија нишка упутиле су званични позив верном народу на Свечани чин освећења обновљеног храма.

Овим литургијским сабрањем, које представља историјски дан за саму светињу и алексиначки крај, началствоваће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки господин Арсеније.

Свечани програм и сатница догађаја одвијају се према следећем редоследу:

Уторак, 26. мај у 07:30 часова: Свечани дочек предстојатеља Нишке епархије, Архиепископа и Митрополита Арсенија.

Након дочека: Чин великог освећења манастирског храма, а потом и Света архијерејска литургија.

По завршетку литургије: Свечана „Трпеза љубави” за све присутне госте, свештенство, монаштво и верни народ, која ће бити уприличена у новој манастирској трпезарији.

Сабрање се организује под библијским вођством и поруком исписаном на позивници: "Благословен који долази у име Господње!"

Историјско-архитектонски контекст обновљеног храма

Да би се разумела важност ове обнове, потребно је сагледати тачне и проверене историјске чињенице о самом објекту:

1. Првобитни настанак (XIV век)

Данашња црква подигнута је у периоду између 1370. и 1375. године. На основу детаљних археолошких ископавања утврђено је да храм није настао на „празном” месту, већ су његови темељи постављени преко раносредњовековне некрополе која потиче још из 10. века. Црква у почетку није грађена као манастирска, већ као приватна, придворна црква (капела) локалног српског властелина који је столовао у утврђеном Липовачким граду, чије се рушевине и данас налазе на узвишењу изнад манастира. Ктитор и његова породица сахрањени су у југозападном делу цркве, што доказују откривене ктиторске гробнице са богатим прилозима.

2. Долазак Синаита и успон манастира (1399. година)

Прекретница се дешава у време најезде Турака, када у Србију кнеза Лазара долазе монаси синаити. Међу њима је и Преподобни Герман Синаит. Он 1399. године поред постојеће властелинске цркве подиже припрату и оснива право општежитељно монашко братство. Обнову су материјално подржали синови кнеза Лазара – свети деспот Стефан Лазаревић и његов брат Вук, који су манастиру даровали земљиште и села. Овај ктиторски чин детално је забележен у прецизном натпису из 1399. године, који је уклесан на каменом надвратнику изнад улаза из припрате у наос.

3. Архитектонске одлике и живопис

Сама црква представља класичан и изузетно складан пример архитектуре српског средњег века. Грађена је у форми сажетог триконхоса (основа у облику тролиста) са осмостраном куполом која почива на луковима и пандантифима. Спољни зидови су зидани од локалног ломљеног камена и сиге, повезани кречним малтером.

Унутрашњост храма крије слојеве фрескосликарства:

Први слој је урађен одмах по обнови 1399. године, а аутор је био познати средњовековни живописац, монах Макрије.

Други слој фресака настао је у време обнове крајем 15. века, а фрагменти овог сликарства (фигуре пророка) и данас су видљиви у тамбуру куполе.

Унутрашњост је у периоду 1938–1939. године у потпуности пресликао руски академски сликар Иван Петрович Дикиј, који је урадио и већи део икона за тадашњи иконостас.

Мозаик изнад улазних врата, који приказује сцену Преображења Господњег, израдио је уметник Ђорђе Радуловић 1985. године.

4. Питање манастирске славе

Један од најчешћих извора забуне код овог манастира јесте његово име. Првобитна средњовековна црква била је посвећена Светом архиђакону Стефану (Првомученику). Због тога се у народу преко 600 година задржао назив „Манастир Светог Стефана”. Међутим, током каснијих обнова кроз векове, главна манастирска слава и посвета храма званично су промењени у Преображење Господње, што је и данас главни празник око кога се народ окупља.

Савремена обнова и значај за Епархију нишку

Након Другог светског рата, Липовац од мушког постаје женски манастир. Деценијама је овом светињом управљала чувена игуманија Меланија (Пантелић), која је својим трудом подигла манастир из сиромаштва, уредила порту и изградила велики конак. Данас се на челу манастирског сестринства налази игуманија Ирина.

Рестаураторски радови на самом објекту цркве, који су претходили овом великом чину освећења са огласне табле, изведени су уз строги надзор стручњака за заштиту споменика културе. Они су обухватали санацију влаге, уређење фасадних зидова, конструктивно учвршћивање куполе и комплетно уређење унутрашњег простора.

Освећење које предводи митрополит Арсеније представља круну тих вишегодишњих напора да се овом бисеру српске средњовековне баштине врати његов пуни сјај и обезбеди његово трајање за будуће генерације.

Појас Пресвете Богородице изложен на поклоњење верницима у храму Светог Саве до 29. маја

Појас Пресвете Богородице, који се вековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори и само изузетно напушта Атос, биће изложен у храму Светог Саве верном народу на поклоњење и благослов до 29. маја. Свако ко жели моћи ће да приђе и поклони се Богородичиној светињи, чијег смо благослова удостојени након 650 година.

Свето предање нас учи да  је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о  исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили чудесно појасу.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином.