Свечано обележена 220. годишњица Боја на Делиграду

Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније је служио 4. септембра 2026. године свету Литургију у спомен-храму Светих архангела на Делиграду поводом 220. годишњице боја у коме су бројчано слабији српски устаници однели једну од најубедљивијих победа током Првог српског устанка.

Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: протојереј Братислав Вукићевић, архијерејски намесник алексиначки; протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић, свештеник у пензији; јереј Андрија Живковић, парох чукуровачки; јереј Душан Ранђеловић; ђакони Михаило Милановић и Стефан Пекић.

После свете Литургије служен је помен пред костурницом у којој су похрањене кости српских јунака, чему је следила свечана церемонија полагања венаца.

Светој Евхаристији и помену су, међу осталим, присуствовали и: престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања гђа  Милица Ђурђевић Стаменковски, државни секретар при том Министарству г. Зоран Антић, председник Општине Алексинац г. Далибор Радичевић, представници војних и других цивилних власти.

У наставку, у Центру за културу и уметност у Алексинцу одржана је пригодна свечана академија, као продужетак државне церемоније посвећене овом великом јубилеју. Сабранима су се обратили Високопреосвећени Владика, министар Ђурђевић Стаменковски и председник Радичевић, а у наставку је одржан и пригодан културно-уметнички програм.

Након завршетка државне церемоније, у парохијском дому алексиначког храма Светог оца Николаја одржан је и састанак поводом потписивања уговора о донацији између Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Епархије нишке, са циљем усмеравања средстава ка финализацији радова на крсном знамењу, посвећеном сећању на победу извојевану током Боја на Плочнику 1386. године. Потписници уговора били су Високопреосвећени Митрополит и министар Ђурђевић Стаменковски, а свечано обележавање 640. годишњице од овог чувеног боја планирано је за 9. септембар.

Свечано обележена 150. годишњица Битке на Адровцу

Усреду, 2. септембра 2026. године, свечано је обележена 150. годишњица Битке на Адровцу, боја вођеног током Српско-турског рата 1876. године. Током ове борбе је херојском смрћу погинуо гроф Николај Николајевич Рајевски, пуковник и један од хиљада добровољаца који су из Русије кренули пут ратом захваћене Србије, како би и делатно помогли братском народу у борби за коначно ослобођење.

У спомен-храму Свете Тројице, подигнутом од стране породице грофа Рајевског на месту његове погибије, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј Братислав Вукићевић, Архијерејски намесник алексиначки, протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протонамесник Синиша Никитовић, координатор Верског добротворног старатељства Епархије нишке "Добри Самарјанин", протонамесник Горан Митић, парох други житковачки, ђакон Стефан Пекић и протођакон Никола Ераковић.

Торжествено евхаристијско сабрање је на посебан начин улепшало појање чланова Хора Сретењског манастира из Москве, који су на величанствен начин представили руско богослужбено појање.

Међу присутнима били су министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић, представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко, представници Руског дома и Српско-руског хуманитарног центра, представници општине Алексинац, на челу са председником Далибором Радичевићем, представници и чланови друштава посвећених очувању и унапређењу братских веза два народа, као и мноштво верног народа. Велику радост причинило је и присуство пилота и посаде авиона "Иљушин" IL-76, који су претходних дана неуморно радили на гашењу пожара на територији Републике Србије, нарочито на подручју Делиблатске пешчаре.

Након заамвоне молитве, Високопреосвећени Владика је Министарство културе одликовао Орденом Светог Романа Ђуниског првог степена, по чему је најистакнутијим добротворима ове обновљене светиње уручио Архијерејске грамате.

Светој Литургији следио је мали помен у порти храма, пред спомеником на месту погибије пуковника Николаја Рајевског, по чему је одржана и пригодна академија, посвећена евоцирању успомена на племенито дело и идеал који је руски јунак посведочио својим младим животом.

У наставку, у порти манастира Светог Романа Ђуниског, првом месту почивања палог грофа Рајевског пре повратка у родну земљу, свечано је откривен нови споменик посвећен његовом спомену. Споменик су открили министар Селаковић, амбасадор Боцан-Харченко и г. Швидкој, након чега је ово знамење и освећено од стране Његовог Високопреосвештенства.

Преподобни Роман, велики чудотворац

Српска православна црква 29. августа по новом, 16. августа по старом календару, слави Преподобног Романа, великог чудотворца.

Велики чудотворац; свеге мошти му почивају у манастиру светог Романа, у лепој шумовитој ували на путу између Ражња и Ђуниса, на домаку Јужне Мораве. Живео и делао на двеста година пре Немањића. Велики светитељ и просветитељ тога Српскога краја. Народ се куне у том крају: "Светога ми Романа". И дандањи тамо се исцељују тешки болесници, нарочито умоболници и бесомучници. Манастир Св. Романа код Ђуниса подигао је свети кнез Лазар (који се слави 15 јуна).

Молитва светом Роману

свети Николај Жички

(чита се за помоћ у духовној несрећи или опседнутости)

Припадамо ти сада, праведниче и пријатељу анђела, преподобни оче наш Романе, и с покајањем и умиљењем молимо се: не престај молити се за сав род хришћаски православни, пред престолом Тројице Пресвете једносушне и нераздељне, за праведне и грешне, за све који во бједах страдају; за епископе, свештенике, ђаконе и монахе; за ктиторе и приложнике ове свете обитељи; за оне који долазе на поклоњење светим моштима твојим, свечесним; за болеснике и оне који умиру са вером; за старе и младиће; за девојке и матере. Светитељу оче наш Романе, човече Божији, покри недуги наши, исцели болести наше молитвама твојим. Амин.

Тропар, глас 1.

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Романе. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.

Кондак, глас 8.

Заволевши Христов Крст, оче свети, Крст свој си на себе узео, крсним знамењем све силе непријатељске си победио, и венац од Христа примио, крстоносни Романе.

2. септембра

150. година

Битке на Андровцу

Са дубоким пијететом, националним поносом и свешћу о историјском значају наших предака, најављујемо свечано обележавање великог јубилеја – 150 година од чуведен Битке на Адровцу (1876–2026).

Овај изузетан историјски догађај посвећен је вечном сећању на херојске подвиге српских војника и руских добровољаца који су у Првом српско-турском рату 1876. године поднели највећу жртву за слободу српског народа и отаџбине. Битка на Адровцу остала је забележена у историји као једна од најважнијих и најкрвавијих епизода борбе за коначно ослобођење од османске власти, али и као симбол вечног братства и солидарности два народа.

Историјски значај и спомен на грофа Рајевског:

На адровачком бојишту, 2. септембра 1876. године, у преломном боју за слободу Србије, јуначки је погинуо руски пуковник гроф Николај Николајевич Рајевски. Његова племенита жртва и витешки дух оставили су дубок траг у српској историји, али и у светској књижевности. Управо је лик и живот грофа Рајевског послужио великом руском писцу Лаву Николајевичу Толстоју као инспирација за стварање лика грофа Вронског у чувеном роману „Ана Карењина”.

На месту где је пао овај велики племић и ратник, захваљујући његовој породици и Српској православној цркви, подигнута је спомен-црква Свете Тројице у Горњем Адровцу – у народу позната као „Руска црква”. Ова специфична светиња, окружена дрворедом липа донетих са породичног имања Рајевских из Русије, представља трајни споменик једној великој љубави према слободи. Специфичност овог историјског локалитета огледа се и у томе што је, према његовој последњој жељи, срце грофа Рајевског остало сахрањено у Србији, у порти манастира Светог Романа у Ђунису.

Детаљни програм свечаног обележавања – среда, 2. септембар 2026. године:

Свечаност ће објединити ова два кључна духовно-историјска центра кроз следећи сатницу и програм:

• 09:00 часова – Света архијерејска литургија

Свечано сабрање започиње молитвом у Спомен-храму Свете Тројице у Горњем Адровцу. Свету архијерејску литургију служиће црквени великодостојници уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије нишке.

• 10:30 часова – Помен и церемонија полагања венаца

Након литургије, биће одржан свечани молитвени помен свим пострадалим војсковођама, официрима, војницима и добровољцима у Битци на Адровцу. У наставку ће се одржати званична државна, војна и дипломатска церемонија полагања венаца на спомен-обележје.

• 11:00 часова – Свечана академија у порти храма

У порти Спомен-храма Свете Тројице биће одржана централна Свечана академија посвећена 150. годишњици битке. Програм академије обухвата историографска обраћања, пригодне беседе, драмске приказе, наступ црквено-градских хорова и културно-уметнички програм.

• 13:00 часова – Откривање и освећење споменика грофу Рајевском

Програм се наставља у светороманској обитељи. У порти манастира Светог Романа Ђуниског биће уприличено свечано откривање и освећење новоподигнутог споменика грофу Николају Николајевичу Рајевском, чиме ће се одати посебна почаст месту у коме почива његово племенито срце.

Позив грађанима:

Позивамо сав верни народ, поштоваоце историје, представнике државних и локалних институција, као и све људе добре воље да својим присуством увеличају ово велико свенародно сабрање и одају дужну почаст јунацима чија су дела уткана у слободу коју данас живимо.

Вечан им помен и слава!

Сабор Светог Архангела Гаврила у духовном јединству и радости

Српска православна црква, Православна епархија нишка, Црквена општина Житковац и братство Храма Светог Архангела Гаврила свечано су, у духу празничне узвишености и молитвеног сабрања, обележили своју храмовну славу у недељу, 26. јула 2026. године. Овај свештени дан остаће дубоко уписан у летописе духовног живота житковачке парохије, као празник који је у једној светој мисли сабрао верни народ, парохијане, приложнике, ктиторе и доброчинитеље.

Са неизмерном духовном радошћу и срцима испуњеним благодаћу, верни народ је од раних јутарњих часова пристизао под сводове светог храма. Тачно у 08:00 часова, уз узвишено и милозвучно црквено појање које је уздизало душе присутних ка небеским висинама, започела је свечана Света Литургија. Свештенство је предводило саборно евхаристијско славље, приносећи бескрвну жртву и усрдне молитве престолу Вишњега, просећи милост, мир и заштиту за читав крај и све домове који поштују име овог великог небеског заштитника.

Свету литургију служило је више свештенослужитеља: протојереј Славољуб Петровић, пензионисани парох, протојереј-ставрофор Борисав Недељковић, пензионисани парох, јереј Јован Живановић, пензионисани парох, јереј Иван Миленовић, парох алексиначки, јереј Владе Капларевић, службеник Епархијског управног одбора Нишке епархије, протонамесник Горан Митић, парох житковачки, као и старешина храма, јереј Милан Живановић, парох житковачки.

Литургијско сабрање достигло је свој врхунц након завршетка Свете Литургије, када се приступило традиционалном и свечаном чину резања славског колача и освећења славског жита. Овогодишњи домаћини славе припремили су часне дарове у славу Божију и у част светог архангела Гаврила, чије су речи и старозаветна и новозаветна јављања кроз векове представљали најрадосније веснике спасења рода људског. Након освећења, присутнима се обратио свештеник пригодном и надахнутом беседом, поучавајући верни народ о животу, заветима и непрестаном заступништву Првака небеских сила, који својом крепошћу укрепљује све који се у подвизима и молитвама обраћају Господу.

Домаћин славе био је Саша Милошевић из Алексинца, а у улози колача следеће године наћи ће се, Небојша Стаменковић из Житковца, који је узео део колача.

Овогодишња прослава у Житковцу на најлепши могући начин оличена је у дубоким и мудрим речима мати Магдалене, које су пратиле и надахнуле читаво ово сабрање: 

* „Народ долази у цркву за топлу реч, осмех, за осећај преображења, да очисти грехове, да лепе догађаје међусобно подели.“

Управо ове речи пратиле су сваки тренутак данашњег празника. У времену искушења и брзог тока живота, житковачка светиња показала се као сигурна духовна лука, место где верни народ проналази топлу реч која лечи душу, братски осмех који враћа наду и онај благодатни осећај унутрашњег преображења. Пред лицем Божијим, кроз свету тајну покајања и причешћа, очишћени су грехови, док су у порти храма, у празничној радости и братољубљу, подељени сви лепи тренуци овог великог дана. 

Нека је слава и хвала Светом Архангелу Гаврилу на заштити и благослову, а свима који су узели учешће у овом величанственом сабрању нека Господ подари здравље, мир, свако добре и духовне радости у их малим и великим домовима!

Недеља, 26. јул у 08ч.

Свети архангел Гаврило

Храм Светог Архангела Гаврила у Житковцу

Са неизмерном духовном радошћу, срцима испуњеним благодаћу и уз високи благослов надлежних црквених власти, Црквена општина Житковац и братство Храма Светог Архангела Гаврила упућују најтоплији и најсрдачнији позив свему благочестивом верном народу. Позивамо наше драге парохијане, племените приложнике, ктиторе, доброчинитеље, као и све госте, намернике и празничнике који у својим срцима носе и поштују свето име и чудесна дела овог небеског заштитника, да се у што већем броју, у братској љубави и слози, саберу под сводовима нашег светог храма и заједно узнесемо наше искрене молитве Творцу.

Празновање храмовне славе није само обичан датум у црквеном календару, већ представља истински врхунац духовног живота наше локалне заједнице и посебан тренутак за целокупно наше литургијско сабрање. То је благословена прилика да заједно застанемо, погледамо у своја срца, духовно се обновимо и ојачамо своју веру. Кроз заједничку молитву и литургијску песму, ми сведочимо своје непоколебљиво јединство у православној вери и хришћанској љубави. Овај велики празник нас изнова враћа спасоносним истинама, подсећајући нас на величанствену улогу коју Свети Архангел Гаврил има као први и највернији весник божанског промисла, који је човечанству кроз векове доносио најрадосније вести о спасењу и Божијој милости.

Детаљан распоред и програм свечаног обележавања:

У недељу, 26. јула 2026. године, са почетком тачно у 08:00 часова, под сводовима нашег светог храма биће служена Света Литургија. Ова свечана служба биће прилика да се сви заједно, од најмлађих до најстаријих, окупимо око трпезе Господње. Молитвено учешће свештенства и верног народа пратиће лепота црквеног појања која уздиже дух ка небесима. Одмах након завршетка Свете Литургије, приступиће се традиционалном и свечаном чину резања славског колача, као и освећењу славског жита и дарова које су припремили овогодишњи домаћини славе. Након тога, уследиће пригодна и надахнута духовна беседа која ће нас поучити о животу и чудима Светог Архангела Гаврила, подсећајући нас на његову сталну заштиту коју пружа нашем храму, нашем месту и сваком појединцу који му се искрено обрати.

У овим свечаним данима, када се спремамо за велики празник, вреди се са посебном пажњом и дубоким духовним освртом подсетити дивних и надахнутих речи мати Магдалене, које на најлепши начин описују саму суштину црквеног живота и нашег окупљања:

„Народ долази у цркву за топлу реч, осмех, за осећај преображења, да очисти грехове, да лепе догађаје међусобно подели.“

Размислимо дубоко о овим прелепим речима. Оне нам говоре да црква није само грађевина од камена, већ живи организам, место утехе и сигурна лука у коју долазимо када нам је тешко, али и када смо испуњени радошћу. У данашњем свету, који је често брз, отуђен и пун искушења, топлина људског сусрета под окриљем дома Господњег постаје драгоценија него икад пре. Под сводовима нашег храма тражимо и проналазимо ону топлу реч која лечи ране на души, онај искрени братски осмех који враћа наду, и онај узвишени осећај преображења који нас подстиче да будемо бољи људи, бољи суседи и бољи хришћани. Овде пред лицем Божијим чистимо своје грехове кроз тајну покајања, али исто тако са неизмерном срећом делимо све лепе тренутке, успехе и благослове са својом браћом и сестрама у Христу.

Зато вас са очинском љубављу позивамо да ове недеље оставите по страни све своје свакодневне бриге и послове. Дођите са својим породицама, поведите своју децу, своје родитеље, рођаке и комшије. Нека наш храм у Житковцу ове године буде испуњен до последњег места, нека се наше заједничке молитве узнесу ка небу као најмириснији тамјан, и нека радост овог празника уђе у сваки дом и сваку породицу. Прославимо овај велики дан достојанствено, у миру, радости и хришћанској љубави, захваљујући Господу на свим знаним и незнаним доброчинствима која нам непрестано пружа кроз живот.

Добро дошли у свети дом Господњи, где вас очекујемо отвореног срца и раширених руку!

Благослов Божији нека буде са свима вама и вашим домовима!

Патријарх Порфирије уручио орден Светог Саве истражном судији Даници Маринковић

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уручио 30. јуна 2026. године У Патријаршијском двору у Београду орден Светог Саве другог степена истражном судији гђи Даници Маринковић, у знак признања за њено дугогодишње и истрајно служење истини и правди, као и за допринос расветљавању страдања српског народа на Косову и Метохији.

У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао шеф Кабинета Патријарха српског протојереј Ђорђе Стојисављевић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве додељује гђи Даници Маринковић у знак признања за правдољубиво залагње на откривању истине о лажном такозваном случају „Рачак“, којим се српском народу стављао на терет измишљени масакр над албанским цивилима, што је послужило као повод за НАТО бомбардовање СР југославије 1999. године. 

Као истражни судија Окружног суда у Приштини. гђа Даница Маринковић је руководила увиђајем после догађаја у селу Рачак 1999. године. Својим професионалним радом и истрајношћу у изношењу чињеница, упркос снажним политичким притисцима и бројним претњама, сведочила је пред међународним институцијама и истрајавала у одбрани истине о догађајима на Косову и Метохији.

Свечаном чину доделе високог црквеног признања присуствовали су чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: високопреосвећена господа митрополити шумадијски Јован и тимочки г. Иларион; и архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода.

Обраћајући се гђи Даници Маринковић, Светејши Патријарх је поручио:

„Уважена сестро Данице, благослов је и радост за нашу Цркву, за нас архијереје, као и за мене лично, што имамо могућност да вам кажемо једно, макар и најмање могуће, хвала за Вашу љубав према свом роду, за Вашу љубав према истини и према правди. А све то, једном речју, није ништа друго него љубав према Богу, који је Истина, Пут, Правда и Живот. Ништа у људском животу, па ни у животу једног народа, не бива без промисла Божјег. А ако се све дешава по промислу Божјем, онда се дешава и по Његовој љубави и све има свој тајанствени и дубоки смисао, који ми често не можемо у потпуности да разумемо. Међутим, ако верујемо у правду Божју и у Његову љубав, учинићемо све што је до нас да различита искушења, препреке и невоље превазилазимо, па и ако их не можемо одмах решити, Господ ће, због наше истрајности и постојаности, учинити да пре или касније дође не само до решења, него да његов исход буде Њему на славу, а нама на радост“.

„Све оно што сте Ви чинили из љубави према свом роду и из љубави према Богу показује да никада не треба одустајати када човек има истински мотив и Богу мио циљ. Показали сте да не треба одустати и да, ма колико споља били мали и немоћни у односу на силне овог света, Господ учини да правда и истина постану толико очигледне да ни најмоћнији не могу пред њима затворити очи. Зато смо сматрали да је најмање што можемо да учинимо да Вам кажемо једно велико хвала одлуком да Вам доделимо орден Светог Саве другог степена. Нека ваш пример буде подстрек свима нама да никада не одустанемо од истине, правде и љубави. Честитамо још једном. Нека вас Господ благослови“, поручио је предстојатељ Српске Православне Цркве.

Захваљујући на високом црквеном одликовању, гђа Маринковић је истакла:

„Велика ми је част и задовољство што данас присуствујем овом свечаном чину. Пресрећна сам што сам од Вас, Ваша Светости, примила ово одликовање. То много значи и мени и мојој породици и потврђује ми да сам радила исправну ствар, да сам се борила за истину и да од те истине никада нисам одустала. Увек ме је водила мисао да имам анђела чувара који ме прати и штити, јер сам много пута била у животној опасности. Претили су ми, покушавали да ме застраше, али ништа од тога није ме поколебало. Успела сам да утврдим истину и да ту истину сведочим и пред међународним судовима. Све што сам чинила, чинила сам за Србију и за свој народ. Ово одликовање за мене представља велику сатисфакцију и потврду да сам била на правом путу. Када бих поново бирала, све бих исто учинила“.

Потписан уговор о финансирању обнове храма Вазнесења Господњег у Медвеђи

У понедељак, 29. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније посетио је Медвеђу.

У згради Општине Медвеђа, у пратњи протонамесника Синише Никитовића, координатора за изградњу Епархије нишке, Високопреосвећени Митрополит састао се са председником општине Драганом Кулићем.

Повод састанка било је потписивање уговора о финансирању обнове храма Вазнесења Господњег у Медвеђи, за коју ће средства бити одређена на основу јавног конкурса за финансирање пројеката цркава и верских заједница, које делују на подручју ове горњојабланичке општине. 

Алексинац 1876 – 2026

Људи, прошлост, сећање

Центар за српске студије  Филозофског факултета Универзитета у Београду и Руски научни институт у Београду, организатори међународног научног скупа „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање” који ће бити одржан 2. јула у манастиру Свети Роман у селу Прасковче, објавили су Програм дешавања тог дана и позвали заинтересоване грађане да присуствују неким од тих догађаја.

Научни скуп се одржава у знак обележавања 150 година од почетка Првог српско-турског рата (1876–2026). Централни догађај прати објављивање капиталног тематског зборника под називом „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање”. Зборник представља резултат вишегодишњег рада, броји чак 800 страница, а материјал је конципиран кроз три кључне тематске целине Ратови за ослобођење и независност – детаљан осврт на војна дешавања, битке и страдања из 1876. године, Политика и идеологија – историјски преглед друштвених и државних околности у том периоду и Личности и политички процеси – анализе кључних актера и њиховог утицаја на историју Алексинца и околине.

Овај научни скуп представља важан део ширег пројекта очувања историјског наслеђа, којим се локална заједница и шира научна јавност враћају сећањима на пресудне догађаје српске историје.

Свети Јустин србски:

(1966. г. у манастиру Ћелије)

Какву нам благовест, какво јеванђеље јавља велики, свети и страшни празник Видовдан? Данас је Видовдан! Какву нам благовест, какво јеванђеље јавља данашњи велики, свети и страшни празник.

Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег Светог Цара Лазара. Он на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? – У Небеско Царство. Дошао је дан када немањићка Србија полаже свој страшан испит, дан – када Свето Јеванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје српске голготе. Свети Кнез определио се у име целог народа и са целим народом за Царство Небеско, јер је земаљско царство замалена, за кратко време, а небеско је вавек и до века!…

Требало је изабрати између истинитог Бога Господа Христа и руље са Истока, која је носила неко својеврсно незнабоштво. И Свети Кнез није могао поступити другачије. Свети Кнез није могао довршити историју Светих Немањића него да са свим својим народом крене путем Јеванђеља Светога Саве. Путем служења Господу Христу, путем стварања Свете Србије.

Да, Свети Немањићи су имали један циљ, једну жељу: да Србију претворе у Свету Србију. Да целу српску земљу претворе у задужбину Божију. У један велики, огроман манастир у коме ће се само служити Богу, само Господу Христу. Ако би хтели да у неколико речи сажмемо, изразимо то Свето Јеванђеље Светих Немањића, почетак Светога Саве и Светог оца његовог Симеона, то Јеванђеље гласи: Христос пре свега и изнад свега! Све за Христа, Христа ни за шта!

Ето Јеванђеља Светога Саве, ето Јеванђеља Светих Немањића, ето Јеванђеља Светог Кнеза и Цара Лазара Косовског! Једино Јеванђеље српско, Јеванђеље које ствара Свету Србију. Целу земљу претвара у храм, храм у коме се служи Богу. И ту Свету Србију створили су они – Свети Немањићи.

Шта је то Света Србија? То је чудесно Јеванђеље које објављује Господ Христос наредивши свим људима, свих времена: „Иштите најпре Царство Божије и правде његове, а све ће вам се друго додати“. И то, ето светосавско Јеванђеље, то иште. Света Србија то хоће, само то. Пре свега и изнад свега Царство Божије и правду његову. Ето, то су те стваралачке силе, правда Божија, истина Божија, љубав Божија. То су те свете силе које изграђују и зидају Свету Србију.

Ради те вечне правде и свете правде Божје, ето, и сав српски народ на Косову полаже душе своје. За кога? – За Господа Христа, за Свету Србију. Приволела се Царству Небескоме, јер је земаљско царство привремено и пролазно. И, десило се чудо. Света Србија није погинула на Косову. Не! Она је продужила пут кроз страшно ропство. Пут свете Српске Цркве, мученице, страдалнице, која је узела ту Свету Србију и понела је кроз историју и донела до нас, до данашњег дана. Света Србија ради чега живи? – Да служи Господу Христу, да служи једноме истинитом Богу, да одбаци све лажне богове, да служи вечној Христовој правди, да одбаци све људске лажне такозване правде. Да служи Христовој истини, јединој вечној истини, јединој непролазној истини, јединој бесмртној истини, а да одбаци и одрекне маскиране истинице, маскиране лажи…

И Света Србија, немањићка Света Србија, шта је хтела? – Она је хтела да освети све! Она је себе изграђивала. Како? – Помоћу, прво: помоћу свете школе. Јер, просвета јеванђељска, просвета Господа Христа, просвета светосавска шта даје човеку? – Даје знање о вечном животу, даје знање о јединоме истинитом Богу, даје знање о истинитом човеку, даје знање о смислу и циљу нашег земаљског живота. Али не само знање, него даје и свету силу да се то свето знање претвори у живот. Да се њиме живи у овом свету. Света школа, ето то је главна ливница Свете Србије, светосавска немањићка ливница. Света школа! Данас, претворена у мајмунску мудрост. Света школа погажена! Нема светог знања, нема такве школе. Шта људи уче? Шта је то? Какав се то мрак вије кроз наше ниске и мале школе?

А Света Србија немањићка, светосавска Србија?! Шта јој даје, и шта још хоће? – Свету породицу. Без свете породице нема напретка ни у једној земљи. А Свети Сава је то хтео. Свети Кнез Лазар је то хтео. Јеванђеље Светога Саве то хоће; да освети породицу, да однос у породици, између родитеља и деце и свих у кући буде свети однос. Да служе један другом као света браћа, свете сестре. Да служе Господу Христу, служећи један другоме. Да све бива у славу Божију. Света породица то је: кад све бива у славу Божију. Кад се умире и живи ради Христове правде, ради Христове истине, ради Христове љубави, кад се живи Христовом вером, када се у породици служи Господу. Јер, служећи Господу, уствари ми служимо себи, служимо својој вечности, служимо свом Царству Небеском, јер служимо спасењу своје душе. А спасења нигде – мимо Господа Христа, нигде мимо Његове Свете Цркве.

А Света Србија, Србија светосавска и немањићка тражи свето судство. Суд да буде светиња, где ће савестбожанска да решава ствари. Где ће правда Божија да буде светла и трајна. То је свети суд, свето судство. То хоће Света Србија. Па онда земљорадња?! Шта је то? – То је свети посао. Света земљорадња. То хоће Свети Сава. То хоће Света Србија, да се земља обрађује у славу Божију, а на корист нама, јер знамо да је сва земља имовина Божија, дата нама. Света земљорадња, ето она изграђује Свету Србију. Па свето сточарство, свето пчеларство, сваки занат, све је то свети занат у Светој Србији. Свето занатство! То је занатство које служи нама, служећи Богу. Занатство које се врши у славу Божију на спасење наших душа и на одржавање нашег тела. Али све у славу Божију. То хоће Света Србија. То хоће Света Немањићка Србија, то и косовска Србија Светога Кнеза, то и Небеска Србија. Једна је то Србија! Почела од Светога Саве и његовог светог оца, па ето кроз све векове, до данашњега дана све што је свето припада тој Светој Србији, Светој Немањићкој Србији, земаљској и небеској.

Али ми, данашњи Срби – шта би од те Свете Србије? – Почели смо да је сахрањујемо, почели смо да је умртвљујемо са свих страна, јер гонећи Господа Христа из своје душе, ми гонимо њу – Свету Србију. Гонимо Истинитог Бога, Његову правду из нашег живота, одричући се Господа Христа, као што многи Срби данас чине, шта је то? – Они се труде да убију Свету Србију. Гле, они убијају себе, Свету Србију не могу убити, не могу убити бесмртнике Христове. Не могу убити Светог Кнеза Лазара, Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и безброј српских светитеља и безброј витеза и јунака што гинуше за Крст Часни и слободу златну кроз векове и векове. Не могу они погубити душе оних 700.000 Срба што положише душе своје, животе своје, побијени за веру православну у ондашњој хрватској држави.

То је вечна Света Србија, неубивљива. Света Србија коју нико усмртити не може, нити јој може нашкодити, јер је сва Христова. А васкрслог Господа Христа ко ће погубити, ко убити?

А прави Србин увек стоји уз Спаситеља свога Господа Христа, увек стоји у Светој Србији, брани њену правду, живи том правдом, брани њену истину, живи том истином. Нема смрти која га може одвојити од њих, нема ђавола, ни легиона ђавола, ни пукова ђавола, који могу таквог Србина, Христовог Србина, светосавског Србина, одвојити од Свете Србије. У њој он је међу светитељима српским. Тим бесмртним победницима на свим бојиштима, тим бесмртним јунацима којима никаква смрт нашкодити не може.

И ми данашњи Срби, треба да проверимо себе, сваки да провери себе. Где сам? Да ли сам ја у Светој Србији? Да ли заиста живим светим Јеванђељем косовским, светосавским Јеванђељем? Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету? Да ли је Христос за мене најважнија моја брига у овом свету? Да ли је Христос једини истинити Бог за мене у овоме свету, или ја полако се одвајам од Њега и бежим од Њега и придружујем се лажним боговима овога света, лажним наукама, лажним учењима.

Сваки нека провери себе. Провера је врло лака и за мене и за тебе. Ако си прави Србин, ако светосавско србинско срце бије у теби, ти си сав уз Господа Христа. Сав уз Његову истину и у овом и у оном свету. Ти си сав уз Светог Кнеза Лазара, ти сав на Косову гинеш за Крст Часни и слободу златну.

Свеједно! Било Косово и прошло, а и данас је Косово! И данас гину безбројни Срби, многи гину без Васкрсења, многи гину да вечно умру. Али има и светих Срба који животе своје полажу за Господа Христа, животе своје полажу за Свету Србију. Обично се ти не виде, не чују, а срце њихово – то је веза са небом, изнад свих грехова, изнад свих смрти. Срце њихово олтар, косовски олтар на коме они стално приносе себе на жртву Господу Христу, служећи Њему и роду своме. Има таквих Срба и у земљи и ван земље и због Њих стоји и постоји земља наша. А кад би било само до издајица и до гњева Божјег, не би остало ни једног Србина данас. Али по великој милости Божјој, по молитвама Светог Кнеза Лазара и Светога Саве и свих славних светих Немањића и свих српских светитеља, ми недостојни данашњи Срби живимо, ето, и путујемо ка Небеској Србији.

Нека би благи Господ осветио сва срца српска сада на земљи. Нека би Свети Кнез по милости својој са свима српским светитељима умолио Господа да поново крсти, поново крсти обескршћене српске душе многе. Да их приведе Господу Христу, да их приведе Светој Србији, Небеској Србији. Јер само Света Србија јесте слава сваког Србина у свим вековима и временима, поготово наша.

Наше доба, доба је када се вера проба! Истинита вера, светосавска вера. Срби стоје њоме или пропадају отпадајући од ње, трећега нема. Зато само вођени и предвођени Светим Кнезом и Царем Лазаром и Светим Јеванђељем Светога Саве, ми данашњи Срби можемо савладати све смрти, све христоборство овога света, све лажне науке и изаћи као бесмртни победници из овога света, у вечну Небеску Србију, тамо међу све праведне и свете Србе, да служимо Господу Христу и Светој Небеској Србији као што смо служили у светој земаљској Србији.

Молитвама Светог Великомученика Цара Лазара, и другог данашњег светитеља, Светог Патријарха Јефрема, кротког печалника земље српске, и свих српских светитеља, нека благи Господ сваку српску душу води и руководи у овоме свету и изведе је кроз истину вечну у живот вечни, у Царство Небеско. Амин.

Видовданска академија у Нишу

Молитвено сећање на Косовски завет и српску духовност

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита нишког Господина Арсенија, Управа Саборног нишког храма Силаска Светог Духа на Апостоле упућује свечани позив верном народу, поштоваоцима славне српске историје, као и свим људима добре воље да својим присуством увеличају свечану Видовданску академију. Овај догађај представља централну културно-духовну манифестацију у граду Нишу, посвећену очувању свештеног сећања на Видовдан, свети датум који у себи носи темеље српског националног идентитета, непролазну снагу Косовског завета и непрекидну тежњу српског народа ка Царству Небеском. Овим сабрањем желимо да нагласимо важност историјског памћења које нас веже за наше претке и оне вредности које су обликовале наш народ кроз векове страдања и уздизања.

Духовни значај и историјско наслеђе Видовдана

Видовдан није само историјски датум уписан у црквене календаре, већ дубоко усађен осећај и духовни компас у бићу српског народа. Кроз призму ове свечане академије, Ниш постаје средиште сабрања где се на јединствен начин сусрећу традиција, духовна вертикала и богато културно наслеђе наше нације. Ово је драгоцена прилика да се, кроз молитвено сећање, поклонимо сенима наших славних предака који су својим подвигом, самопожртвовањем и непоколебљивом вером у Господа Исуса Христа поставили вечни узор чојства, јунаштва и верности отаџбини. Академија нас изнова подсећа на косовску етику, на узвишеност Часног крста и на вредности које су нас, кроз векове искушења, очувале као народ достојан својих предака. Ово је време када се сабирамо како бисмо обновили своју духовну снагу и освежили сећање на догађаје који су дефинисали наш културни идентитет.

Беседа о Косовском завету

Срж овогодишње Видовданске академије чиниће надахнута беседа о значају Видовдана за савременог хришћанина у данашњем свету, која ће нам пружити дубљи увид у смисао жртве и верности Богу и народу. Са великом радошћу најављујемо говорника, уваженог професора нишке Богословије, протојереја др Бобана Стојковића. Његова реч, која извире из светоотачког предања и дубоког познавања наше тешке, али славне историје, пружиће нам смернице за промишљање о суштини православне вере, крсној слави, светосављу и оној духовној снази која нас води кроз све савремене изазове. Ово предавање представља позив на духовну обнову, преиспитивање сопствених поступака и оснаживање наше вере у Васкрсење, подсећајући нас да је Косовски завет жива стварност која се кроз наше животе преноси будућим нараштајима.

Музички допринос Нишке црквено-певачке дружине "Бранко"

Свечану атмосферу и литургијску лепоту ове вечери својим анђеоским појањем употпуниће Нишка црквено-певачка дружина Бранко, која већ деценијама представља симбол наше духовне културе. Као један од најстаријих и најугледнијих хорова у нашој земљи, овај ансамбл годинама предано чува српску духовну музичку баштину од заборава, негујући звуке који су се вековима чули под сводовима наших храмова. Њихов пажљиво одабран репертоар, који обухвата најлепше литургијске композиције и изворне родољубиве песме, допринеће томе да сећање на славне претке кроз мелодију и хармонију продре право у срца свих присутних, стварајући незабораван доживљај за сваког верника и поштоваоца српске уметности.

Организациони одбор и синергија институција

Ова манифестација је резултат саборног труда институција које својим активним ангажовањем сведоче о јединству народа и поштовању према историјском наслеђу. У организацији активно учествују Управа Саборног храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу као духовни центар и главни домаћин овог сабрања, Град Ниш који кроз несебичну подршку култури негује сећање на најважније датуме наше националне историје, Команда Копнене војске Србије чије учешће на академији симболизује нераскидиву везу између војске и народа кроз све периоде наше прошлости, као и Нишка црквено-певачка дружина Бранко као чувар културног, уметничког и музичког идентитета нашег града. Заједнички рад ових институција показује нашу решеност да сачувамо оно највредније што имамо и пренесемо то у будућност.

Позив на молитвено сабрање

Позивамо све вернике, поштоваоце историје, суграђане и све оне који у свом срцу носе искрену љубав према отаџбини и Цркви, да својим присуством увеличају овај Видовдански сабор. Нека ово окупљање буде снажан знак наше будности, хришћанског јединства и привржености оним вечним вредностима које су нас кроз векове градиле, водиле и одржале. Догађај ће се одржати у четвртак, 25. јуна 2026. године, са почетком програма у 19:30 часова, у амбијенту порте Саборног храма у Нишу. Очекујемо вас у што већем броју, како бисмо заједно, у миру, молитви и достојанству, прославили Видовдан, помолили се за мир у свету и оснажили наду у бољу будућност за све генерације које долазе. Нека нас светлост Косовског завета води кроз све животне путеве, подсећајући нас увек на важност чувања наше свете вере православне.

У петак, 12. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније присуствовао је свечаном обележавању 61. годишњице постојања Универзитета у Нишу.

Свечаности су присуствовали и многи представници Града Ниша, гости са других универзитета из земље и иностранства, као и најбољи студенти факултета нишког Универзитета.

Уз пригодна обраћања, програм је био обогаћен и појањем чланова Академског хора нишког Студенског културног центра.

Овом приликом, Златним знаком одликован је др Драган Антић, редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу, док су Повељом Универзитета награђени најбољи димпломирани студенти нишких факултета за 2024/25. академску годину.

У среду, 3. јуна 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније началствовао је евхаристијском прославом дана празника Светих Равноапостолних Царева Константина и Јелене у њима посвећеном храму у Нишу, граду који ове велике угоднике Божје такође прославља као своје небеске покровитеље.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Серафим Мишић, игуман манастира Успења Пресвете Богородице у Сукову, архимандрит Мардарије Ковачевић, игуман манастира Светог Јована Богослова у Поганову, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма, протојереј-ставрофор Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј-ставрофор Предраг Радосављевић, старешина храма Светог Василија Острошког у Нишу, протојереј Дејан Крстић, ректор нишке Богословије Светих Кирила и Методија, протојереј Дејан Јовановић, старешина овог светог храма, јеромонах Симеон Гавриловић, настојатељ манастира Светог Оца Николаја у Куршумлији, протојереј Златко Василић, Архијерејски намесник други нишки, протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протођакон Стеван Кричка, протођакон Никола Ераковић и ђакон Стефан Пекић.

На Малом входу, старешина храма Светог Цара Константина и Царице Јелене, протојереј Дејан Јовановић, одликован је правом ношења напрсног крста.

Литургијску прославу храмовне и градске славе красило је присуство мноштва верних, као и свечано појање Хора "Бранко".

Након Светог Јеванђеља, Високопреосвећени Владика је произнео пригодну празничну беседу.

Заамвоној молитви следио је чин освећења кољива и резања славског колача, припремљеног поводом храмовне и градске славе.