На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве, Православна Епархија нишка објављује

Конкурс

За упис у I разред Богословија СПЦ за школску 2026/27. годину, који садржи следеће услове:

да кандидат није старији од 18 година;да није ожењен;да је душевно и телесно здрав;да кандидат има развијен слух и глас за појање;да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, као и знање из сфера опште културе;да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успехом и примерним владањем;Молбе за пријем подносе се надлежном Епископу, преко надлежног парохијског свештеника.

Уз молбу прилажу се следећа документа:

а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;

б) сведочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оценама;

в) лекарско уверење да је кандидат душевно и телесно здрав;

г) уверење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;

д) писмена сагласност родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;

ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.

Датум одржавања пријемног испита за Епархију нишку ће бити накнадно објавлен. За датуме пријемних испита других Епархија СПЦ кандидати треба да се интересују код својих парохијских свештеника.

У недељу, 24. маја 2026. године, на дан празника Светих равноапостолних Кирила и Методија, Просветитеља словенских, свештеним евхаристијским сабрањем прослављена је слава Богословије у Нишу.

Светом Литургијом у храму Васкрсења Христовог у Нишу началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита далматинског г. Никодима, Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког г. Арсенија.

Својим саслуживањем у евхаристијском сабрању узели су учешћа и: протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић, ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи; протојереј Ђорђе Лазаревић, клирик Епархије жичке; протојереј Иван Радовановић, службеник Епархије жичке; протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки; архиђакон Илија Јовановић; ђакони Милош Јаковљевић и Стефан Пекић.

Мноштво свештенства и верног народа сабрало се на празнични дан учинивши храм у Хиландарском метоху малим да прими све придошле. Торжество свете Литургије увеличано је краснопојем ученика Богословије под вођством протођакона Ђорђа Филиповића.

После јеванђељске перикопе, празничну беседу је произнео епископ Исихије. По заамвоној молитви, митрополит Никодим је осветио славске дарове.

На крају свете Литуригије, митрополит Арсеније је одликовао др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, орденом Светог Романа Ђуниског првог степена за делатно показану љубав према Светој Цркви и Богословији у Нишу.

Евхаристијском сабрању следила је пригодна академија у свечаној сали Богословије, где су појачки таленти њених ђака, као и умеће глумаца нишког Народног позоришта одушевили публику. Ове године се, испред наставничког колегијума, празничним словом присутнима обратила проф. Анђела Стаменовић, истакавши значај Свете браће Кирила и Мдетодија и њихове мисије међу словенским народима.

Свечано освећење обновљеног манастирског храма у Липовцу

Повод и значај великог духовног догађаја

Преображењски манастир у Липовцу, један од најзначајнијих духовних центара и споменика културе од изузетног значаја у Републици Србији, улази у нову епоху своје вишевековне историје. Након темељних, дуготрајних и стручно вођених радова на заштити, санацији и уређењу, у потпуности је обновљен централни манастирски храм.

Како би се овом великом градитељском и духовном подухвату дао коначни печат, Свештена обитељ Преображењског манастира и Православна епархија нишка упутиле су званични позив верном народу на Свечани чин освећења обновљеног храма.

Овим литургијским сабрањем, које представља историјски дан за саму светињу и алексиначки крај, началствоваће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки господин Арсеније.

Свечани програм и сатница догађаја одвијају се према следећем редоследу:

Уторак, 26. мај у 07:30 часова: Свечани дочек предстојатеља Нишке епархије, Архиепископа и Митрополита Арсенија.

Након дочека: Чин великог освећења манастирског храма, а потом и Света архијерејска литургија.

По завршетку литургије: Свечана „Трпеза љубави” за све присутне госте, свештенство, монаштво и верни народ, која ће бити уприличена у новој манастирској трпезарији.

Сабрање се организује под библијским вођством и поруком исписаном на позивници: "Благословен који долази у име Господње!"

Историјско-архитектонски контекст обновљеног храма

Да би се разумела важност ове обнове, потребно је сагледати тачне и проверене историјске чињенице о самом објекту:

1. Првобитни настанак (XIV век)

Данашња црква подигнута је у периоду између 1370. и 1375. године. На основу детаљних археолошких ископавања утврђено је да храм није настао на „празном” месту, већ су његови темељи постављени преко раносредњовековне некрополе која потиче још из 10. века. Црква у почетку није грађена као манастирска, већ као приватна, придворна црква (капела) локалног српског властелина који је столовао у утврђеном Липовачким граду, чије се рушевине и данас налазе на узвишењу изнад манастира. Ктитор и његова породица сахрањени су у југозападном делу цркве, што доказују откривене ктиторске гробнице са богатим прилозима.

2. Долазак Синаита и успон манастира (1399. година)

Прекретница се дешава у време најезде Турака, када у Србију кнеза Лазара долазе монаси синаити. Међу њима је и Преподобни Герман Синаит. Он 1399. године поред постојеће властелинске цркве подиже припрату и оснива право општежитељно монашко братство. Обнову су материјално подржали синови кнеза Лазара – свети деспот Стефан Лазаревић и његов брат Вук, који су манастиру даровали земљиште и села. Овај ктиторски чин детално је забележен у прецизном натпису из 1399. године, који је уклесан на каменом надвратнику изнад улаза из припрате у наос.

3. Архитектонске одлике и живопис

Сама црква представља класичан и изузетно складан пример архитектуре српског средњег века. Грађена је у форми сажетог триконхоса (основа у облику тролиста) са осмостраном куполом која почива на луковима и пандантифима. Спољни зидови су зидани од локалног ломљеног камена и сиге, повезани кречним малтером.

Унутрашњост храма крије слојеве фрескосликарства:

Први слој је урађен одмах по обнови 1399. године, а аутор је био познати средњовековни живописац, монах Макрије.

Други слој фресака настао је у време обнове крајем 15. века, а фрагменти овог сликарства (фигуре пророка) и данас су видљиви у тамбуру куполе.

Унутрашњост је у периоду 1938–1939. године у потпуности пресликао руски академски сликар Иван Петрович Дикиј, који је урадио и већи део икона за тадашњи иконостас.

Мозаик изнад улазних врата, који приказује сцену Преображења Господњег, израдио је уметник Ђорђе Радуловић 1985. године.

4. Питање манастирске славе

Један од најчешћих извора забуне код овог манастира јесте његово име. Првобитна средњовековна црква била је посвећена Светом архиђакону Стефану (Првомученику). Због тога се у народу преко 600 година задржао назив „Манастир Светог Стефана”. Међутим, током каснијих обнова кроз векове, главна манастирска слава и посвета храма званично су промењени у Преображење Господње, што је и данас главни празник око кога се народ окупља.

Савремена обнова и значај за Епархију нишку

Након Другог светског рата, Липовац од мушког постаје женски манастир. Деценијама је овом светињом управљала чувена игуманија Меланија (Пантелић), која је својим трудом подигла манастир из сиромаштва, уредила порту и изградила велики конак. Данас се на челу манастирског сестринства налази игуманија Ирина.

Рестаураторски радови на самом објекту цркве, који су претходили овом великом чину освећења са огласне табле, изведени су уз строги надзор стручњака за заштиту споменика културе. Они су обухватали санацију влаге, уређење фасадних зидова, конструктивно учвршћивање куполе и комплетно уређење унутрашњег простора.

Освећење које предводи митрополит Арсеније представља круну тих вишегодишњих напора да се овом бисеру српске средњовековне баштине врати његов пуни сјај и обезбеди његово трајање за будуће генерације.

Појас Пресвете Богородице изложен на поклоњење верницима у храму Светог Саве до 29. маја

Појас Пресвете Богородице, који се вековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори и само изузетно напушта Атос, биће изложен у храму Светог Саве верном народу на поклоњење и благослов до 29. маја. Свако ко жели моћи ће да приђе и поклони се Богородичиној светињи, чијег смо благослова удостојени након 650 година.

Свето предање нас учи да  је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о  исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили чудесно појасу.

Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас. Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење. Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на сâмом Часном појасу Богородичином.

У четвртак, 21. маја 2026. године, на празник Вазнесења Господњег, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у нишкој Саборној цркви Силаска Светога Духа на Апостоле.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина храма, протојереј Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј Борислав Стаменковић, парох трећи при овој светињи, протојереј Владица Савић, парох пети, јеромонах Пантелејмон Мијаиловић, ђакон Михаило Милановић, протођакон Стеван Кричка и протођакон Ђорђе Филиповић.

Литургијска прослава овог празничног дана Господњег сабрала је велики број верног народа, а самој свечаности Свете Евхаристије велики допринос дало је складно појање Хора "Бранко".

Шеста недеља после Пасхе

Недеља Слепог (грч: Κυριακή του Τυφλού), шеста недеља после Пасхе спомиње исцељење слепорођеног. Ово чудо које се догодило у току Педесетнице, извршио је Спаситељ и тиме открио своју славу и силу. Иако је даровао слепом од рођења вид, Јудеји су били озлојеђени на Спаситеља, јер је исцељење било у суботу (Јн 9,1-38). Исцељени је својим телесним очима видео онога који је за себе рекао да је Светлост света и својим Васкрсењем осветлио целу васељену.

Служба која говори ο овом чудесном исцељењу, поје се од недеље до среде шесте седмице. Однос тог чуда према празнику Васкрсења Христовог, Црква показује када поје да се слепи читав просветљује и Светлодавца познаје – Светлодавца који је трећега дана засијао из гроба и обасјао земљу Својим Васкрсењем, из Кога је људима који су седели у тами засијала препорађајућа светлост. Служба у част овог чуда врши се још и у понедељак, уторак и среду, када већ долази оданије Васкрса. У шесту недељу и на оданије Васкрса пева се катавасија Вазнесења “Спаситељу Богу”. Успомена на овај догађај позната је већ у Типику Велике цариградске цркве из ΙΧ-Χ века.

Шесте недеље од Пасхе, прослављамо чудо које је наш Господ и Спаситељ Исус Христос учинио на човеку слепом од рођења (Јеванђеље по Јовану 9, 1-38). Често се понавља да Јеванђеље по Јовану открива Христа као Светлост света. У овом јеванђељском сведочанству, Христос, пре него што ће обновити вид слепом човеку, објашњава да Он јесте Источник светлости.

Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ када     нико не може радити. Док сам у свету, Светлост сам свету (Јован 9, 4-5).

Човек кога је Исус исцелио овог дана био је слеп од рођења. Господ не обнавља само његов вид, Он не лечи напросто један болестан орган, већ изводи потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Он даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божији узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Библији: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).

Можемо да направимо везу између чуда са слепим  човеком у Силоамској бањи и са исцељењем раслабљеног у Витезди (Јован 5, 1-18). У бањи Витезди, Исус не каже раслабљеноме да скочи у воду. Он не обнавља никакав нарочити обред нити користи материјалну помоћ за исцељење, већ лечи непосредно и лично. Раслабљени се опоравља самом речју Господњом.

У Силоамској бањи – светом месту где су свештеници организовали поворке поводом празника Шатора (јер је бања коришћена за обред очишћења) дешава се нешто супротно. Исус шаље слепог човека у бању да се умије и завршава своје спаситељско дело, упућујући човека да се подвргне обреду очишћења. На исти начин, да би нас спасао, Христос нас шаље у својврсну свештену бању, то јест да прођемо кроз свету Тајну Крштења.

Господе, човеку слепом од рођења,
вид си обновио рекавши му:
„иди умиј очи, да би могао гледати
и славити моје Божанство“.

(Канон, песма 4, тропар, глас 5)

Исцеливши слепог од рођења, Исус га је извукао из таме ноћи на светлост дана. Род људски од тада може својим очима да созрцава Бога у Христовој Личности. Човек који је јуче био слепи пројак, данас види Господа и верује у Њега, клања Му се ничице и исповеда своју веру.

Христе Боже наш, Сунце Правде,
Ти си двоструко просветлио слепога.
Својим пречистим рукама,
просветлио си човека који од мајчине утробе
лишен беше светла.
Просветлио си, такође, очи нашег срца
и учинио нас синовима светлости,
да бисмо у вери могли говорити:
„Велика је и неизрецива милост Твоја,
Господе и Човекољупче, слава Теби!“

(Апостих, глас 8)

Пре него што је Христос учинио чудо, ученици су га питали: „Учитељу, ко саграши, овај или родитељи његови, те се роди слеп“? Ово је питање које сами себи увек постављамо када нам се догоди нека несрећа. Без неке посебне намере и упркос нама самима, ми увек тражимо узрок зла који нас је задесио, сматрајући га казном. Ми, дакле, поступамо као Јовови пријатељи. Ако Јов пати, значи да је грешио, и Бог га, како они кажу, кажњава да би се покајао.

Али, Јов зна да је невин и убеђен је да га Бог неће оставити у патњама: „Али, знам да је жив мој Искупитељ“; „Нека Бог позна моју доброту“ (Јов 19, 25 и 31, 6). Иако наглашава своју невиност, Јов пита Бога за смисао свога страдања. Иако изнемогао од жалости, Јов ипак остаје веран Богу током кушања и клања се Богу свемоћноме.

Свако се пита: одакле долази зло? На ово питање Књига о Јову даје следећи одговор: „зло не долази од Бога“. Пажљиво прочитајмо пролог књиге о Јову. Видимо да Бог допушта да будемо стављени на кушање, али да не испоручује свога слугу зломе, то јест сатани. „А Господ рече сатани: Ево ти га у руке, али му душу не дирај“ (Јов 2, 6). Јов седи у пепелу, изгубивши све, али одбија да ропће, против Бога и одговара својој жени: „Добро смо примили од Бога, а зло зар нећемо примити?“. (Јов 2, 1). Долазак Сина Божијег у свет, Његово Оваплоћење, заиста нам потврђује да Бог није оставио род људски у беди, и да на себе прима све патње света. Јов који седи у пепелу, исмејан од свију – то је Христос на крсту.

Вратимо се на човека који беше од рођења слеп. Одговор који Исус даје својим ученицима код Силоамске бање у погледу овог човека и његовог зла је загонетно: „Не саграши ни он ни родитељи његови, него да се јаве Божија дела на њему“. На први поглед, чудо које следи непосредно након ових речи, уствари пројављује дело Божије. Ми смо задовољни одговором, јер слепи човек истог тренутка бива излечен, али такође знамо и то да се свака Христова реч у Јеванђељу односи на све људе. Данас, суочен са болешћу, са масама хендикепираних, ми још увек постављамо исто питање: „Који је смисао људских патњи?“.

Хајде да се научимо следећој поуци из Књиге о Јову: видевши страдања других људи, треба да ћутимо, у страху да Бог не суди нашој безосећајности, као што је учинио са Јовова три пријатеља, која онако самоуверено саветоваху страдалника. Боље је делати него говорити. Хајде да не држимо говоре о патњи и хајде да будемо од стварне помоћи нашим ближњима, које сусрећемо стално и свуда у нашим животима.

И ако се у свом животу сусретнемо са патњама, ако је дошао ред и на нас да их осетимо, немојмо губити наду. Као Јов, сећајмо се да је Бог бранитељ оних који пате, да је близу свих ожалошћених: „Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани“ (Јеврејима 2, 18)

Обавештавамо сав верни народ Православне Епархије нишке, све сроднике, пријатеље и познанике, да се, након дуже борбе са болешћу, у Господу упокојио протојереј-ставрофор Љубиша Марковић, парох нишки у пензији.

Протојереј-ставрофор Љубиша Марковић рођен је 15. новембра 1958. године, у селу Глашинце код Житорађе, од оца Тодосија и мајке Вере. Основну школу завршио је у Житорађи, након чега уписује Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Средње богословско образовање завршава у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крка. Дана 23. маја 1982. године ступа у брак са Слађаном Стојановић, са којом има троје деце. У чин ђакона рукоположен је 15. августа 1982. године у манастиру Наупаре код Крушевца, руком тадашњег Епископа нишког Иринеја.

У презвитерски чин рукоположен је 19. августа 1982. године, у манастиру Светог Стефана у Липовцу, по чему бива постављен за пароха доњотрнавског. Од 15. септембра 1987. године опслужује парохију у Вртишту. По потреби службе, 13. септембра 1995. године премештен је на осму нишку парохију при Саборном храму, да би касније био премештен на другу парохију при храму Светих Царева Константина и Јелене у Нишу, где остаје до пензије. Чином протојереја одликован је 8. јануара 2010. године, а правом ношења напрсног крста на дан храмовне славе, 3. јуна 2021. године.

Света заупокојена Литургија служиће се у петак, 15. маја 2026. године, у храму Воздвижења Часног Крста на нишком Новом гробљу, са почетком у 8:30 часова. Свештенико опело служиће се у наставку.

Под духовном заштитом Светог Василија 32 године просвећује српски народ

Богословски факултет „Свети Василије Острошки“, тада као Духовна академија, основан је у Фочи 1994. године да Дрина не буде граница, већ кичма српског народа, која спаја и јача братске везе, да Христовом светлошћу просвећује српски народ, истакнуто је прослави крсној слави те високошколске установе.

После свете Литургије у храму Светог Саве, којом је началствовао јереј др Србољуб Убипариповић, декан Богословског факултета у Београду, и освећења славског колача, у Градском позоришту је одржана свечана академија. Подељене су дипломе за шест дипломираних теолога и три мастера теологије, који су та звања стекли између две крсне славе, као и награде најбољим студентима са просеком оцена изнад 9,50. Најбољи међу најбољима, са просеком оцена 9,97 јесте студент четврте године Његош Ћебић из Рогатице. „Уз труд и веру, све се полако стигне“, каже Ћебић. 

Славску беједу одржао је асистент Богословског факултета Светог Василија Острошког Дарко Крсман, подсетивши да богословље није знање о Богу, већ пут ка Њему, а вера сусрет Бога и човека. Он је истакао да богословље подсећа српски народ да ходајући земљом никада не престане да се држи неба.

Декан Богословског факултета у Београду јереј др Србољуб Убипариповић је истакао да је дан Светог Василија Острошког сверадосни празник свих хришћана широм света без обзира на нацију и боју коже. „Богословски факултети у Београду, Фочи и Либертвилу су триптих највиших богословских и академских училишта Српске Православне Цркве и нашег благочестивог српског народа. Упутили смо заједно молитве Светом оцу Василију Острошком да нас молитвама укрепи и да настави да наткриљује овај град и овај факултет“, рекао је др Убипариповић.

Декан Богословског факултета протојереј-ставрофоро Дарко Ђого је подсетио да су факултет пре 32 године основали великани српске богословске мисли, архијереји дабробосански Николај, захумско-херцеговачки Атанасије, црногорско-приморски Амфилохије и бачки Иринеј, а међу оснивачима су били и истакнути универзитетски професори Војислав Максимовић и Жарко Видовић. „Тадашња Духовна академија у Србињу почела је рад под покровитељством Светог Василија Острошког у врло тешком времену. Са њом се дешава исто оно што се дешава са српским народом и са хришћанском благом вешћу, а то је да је увек сви потцењују и сви сматрају да је готова и да јој је ту негде крај, али она увек васкрсне и даје нове плодове“, рекао је др Ђого.

Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ покрива Фочу духовним штитом и један је од стубова њеног идентитета, истакао је начелник општине Милан Вукадиновић, док је ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић поручио да овај факултет даје посебан печат постојању и развоју универзитета. На Богословском факултету „Свети Василије Острошки“ тренутно се образује око 350 студената.

На дан Светог Василија Острошког у среду, 12. маја 2026. године, Високопреосвећени Митрополит нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Евхаристију у храму Светог Василија Острошког у Нишу.

Том приликом појединцима заслужним за изградњу храма додељено је највише признање Епархије нишке - Орден Светог Романа Ђунишког Првог степена.

Света Архијерејска Литургија у храму Светог Василија Острошког у Нишу

Радио Глас у уторак, 12. маја, на дан храмовне славе, директно је преносио Свету Архијерејску Литургију из храма Светог Василија Острошког у Нишу.

Свету Евхаристију служио је Митрополит нишки г. Арсеније.

из храма Светог Василија Острошког у Нишу

Радио Глас ће у уторак, 12. маја, са почетком од 9 часова, директно преносити Свету Архијерејску Литургију из храма Светог Василија Острошког у Нишу, поводом храмовне славе.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита нишког г. Арсенија, храм Светог Василија Острошког позива верни народ да узме учешће у молитвеном прослављању храмовне славе.

Централна свечаност биће одржана у храму Светог Василија Острошког у Нишу, где ће бити служена Света Архијерејска Литургија, а сви који нису у могућности да присуствују богослужењу, моћи ће да прате директан видео пренос на Јутјуб каналу Радија Глас.